Detetu kojem je dominantan vizuelni kanal za prijem i obradu informacija potrebno je da te VIDI.

Dete me ignoriše?
Ne sluša!
Sto puta mu govorim jedno te isto!

Ako se detetu uvek obraćaš na isti način, a dete te očigledno
ne registruje – prva stvar koju možeš pomisliti je:

“Da li sam sigurna da me je dete stvarno videlo i čulo?”
Pročitajte više

Pruži detetu šansu da svoje ponašanje koriguje

 

“Ali kako će dete da me sluša, ako ga ne kažnjavam?”

“Ako mi sad još izbacite i kazne, šta mi onda preostaje?”

“Kako da uopšte učim dete disciplini bez kazne? Neću valjda da budem popustljiv roditelj?!”

 

Ovo su česta pitanja i dileme roditelja kada god se pomene kažnjavanje. O vaspitanju dece bez kazni govorila sam još pre tri godine, na tribini: “Kako da vaspitavamo bez batina, nagrada i kazni?” u Beogradu Novom Sadu zajedno sa timom Pozitivno vaspitanje.  Nešto detaljnije i prošle godine, u intervjuu za blog o roditeljstvu Čarapice, a nedavno smo Dragana Aleksić i ja pričale sa vama i uživo na ovu temu.

Jedna od najvećih zabluda roditelja jeste uverenje da će dete, u vremenu koje provodi pod kaznom, racionalno razmišljati, razumeti zašto je nešto uradilo pogrešno i naučiti kako da sledeći put to ne radi.  Međutim, zbog snažnog emocionalnog naboja koje kažnjavanje prati, a nedostatka adekvatnog iskustva, u praksi – racionalno učenje izostaje.

 

Disciplinu dete učvršćuje UČENJEM, a ne pokoravanjem.

 

Ono čemu težimo u razvoju (samo)discipline deteta jeste unapređivanje znanja, razvoj sposobnosti, ponavljanje ohrabrujućeg iskustva, ovladavanje veštinama, podsticanje misaonih procesa koji će detetu pomoći da sledeći postupi drugačije, bolje.  

Postoji mnogo različitih načina na koji možete podsticati razvoj discipline kod deteta, a jedan od njih je DRUGA ŠANSA  – pružanje prilike da dete svoje ponašanje samostalno koriguje.  

 

 

Šta misliš da sada krenemo ispočetka? Izgleda da ovako ne ide…

Čini mi se da su vrata ostala otvorena. Hoćeš li se, molim te, vratiti i zatvoriti ih?

Ne mogu ti dozvoliti da (presipaš vodu u hodniku) ali ti mogu dati drugu šansu, da…
(presipaš vodu u kadi).

Izgleda da ovo što sada radiš ne uspeva. Možeš li smisliti neki bolji način?

Ups, ovo nam izgleda ne ide baš. Mislim da nešto treba da menjamo…

 

Druga šansa daje priliku za kratku stanku. Pauzu. Preispitivanje.

Prikupljanje informacija. Odabir boljeg izbora.

 

Deca se ne rađaju sa iskustvom o tome šta je dobro, a šta loše. Zbog toga, mnoge neadekvatne procene, nespretni zaključci, namere dece u osnovi često imaju samo – nedostatak informacije. Što su deca mlađa, to su više vođena impulsima, potrebom za istraživanjem i eksperimentisanjem, a oslonac u roditeljima potrebniji. Ohrabrivanje samostalnog ispravljanja greške detetu daje priliku da uči, stiče iskustvo i preuzme kontrolu nad svojim ponašanjem, a roditelju da jasno stavi do znanja šta mu smeta, zadržavajući odnos poštovanja i međusobnog poverenja.  

Ovo je samo jedan od mnogih načina koje roditeljima obezbeđuje sigurno vođstvo, bez kažnjavanja. O konkretnim idejama, još 6 drugih primera koji vam mogu pomoći, pričamo detaljno u četvrtak, 22. juna u Novom Sadu, na predavanju za roditelje:  Zašto kazne sputavaju razvoj samodiscipline i čime ih možete zameniti. 

 

Šta možeš da kažeš ljutitom detetu umesto: “Prestani!”

…”Pozdrav, molim vas, prvi put vam pišem, imam problem. Sin (ima 23 meseca) mi se baca na pod i zemlju kad nesto ne može da dobije. Ne znam šta da radim. Nemoćna sam. Probala sam i da lepo pričam i da vičem i ništa ne pomaže.”

…”Pozdrav svima. Ja imam blizance od 16 meseci i nedavno su počeli da me udaraju kada im nešto nije po volji. Ne znam kako da se postavim. Znam mali su, ali me opet strah da ne shvate to kao nešto što je ok i da to nastave da rade i kasnije.”

…”Ja imam Strahinju koji je napunio 12 meseci. On je jedan nasmejan i veseo dečak, ali je u poslednje vreme na svako NE, počeo da plače, drami, bukvalno se dere iz petnih žila i, naravno, ne odustaje od svoje namere. Više ne znam šta da radim. Svaki savet mi znači.”

Pročitajte više