3 faze postupnog uključivanja DADILJE

Smernice za postupno uključivanje dadilje u brigu o detetu i porodičnu organizaciju koje značajno umanjuje stres i olakšava prihvatanje.

Planiraj da uključivanje na samom početku teče u tri faze.

I Početna faza – upoznavanje i uspostavljanje kontakta

U ovoj fazi glavni cilj je međusobno upoznavanje, kreiranje atmosfere sigurnosti, uspostavljanje poverenja i privikavanje na prisustvo dadilje u kući. Glavna si ti, a dadilja je tu da prati, posmatra kako teče vaš dan, da se upozna tobom, detetom, sa glavnim rutinama, aktivnostima koje će obuhvatati vremenski period njenog angažmana.

1. Prvi susreti u tvom prisustvu – Organizuj nekoliko kraćih poseta tokom kojih će dadilja doći kod vas kući, dok si tu sa detetom. Neka ovi susreti budu opušteni, kroz razgovor, bez pritiska da dadilja odmah preuzme bilo kakvu brigu o njemu. Neka se, za početak, samo međusobno upoznaju, uspostave kontakt, neka posmatra vašu međusobnu komunikaciju. U ovom periodu najvažnije je kreirati toplu atmosferu i sigurnu bazu.
   
2. Posmatranje rutine – Dozvoli dadilji da prvih dana posmatra kako vas dvoje provodite vreme, kako teče komunikacija, kako se ophodiš prema detetu, na koji način obavljaš svakodnevne aktivnosti i rutine sa njim. Približi joj tada ono što ti je važno, naglasi svoje vrednosti i prioritete onda kada je dobra prilika za to.
   
3. Zajedničke aktivnosti – u nekom trenutku kada je dobar momenat (dok se igraš sa detetom) pozovi je da se priključi. Neka se zajedno sa vama uključi u igru, aktivnost kojom je tvoje dete trenutno okupirano i koje voli (kotrljanje lopte po podu, slaganje kockica, sakrivanje u kućicu, puzanje kroz tunel, tapšalice, pesmice, listanje slikovnice, tiha knjiga…).

Neka se u početnoj fazi dete samo postepeno privikne na prisustvo dadilje u kući i poveže je sa prijatnim i pozitivnim iskustvima. 

II Faza postepenog preuzimanja – u tvom prisustvu

U ovoj fazi glavni cilj je postupno uspostavljanje odnosa dadilje sa detetom i preuzimanje pojedinih rutinskih radnji dok si ti tu. Ovo je važan korak jer tvoje prisustvo detetu pruža osećaj sigurnosti, a dadilja ima mogućnost da te pita za pojašnjenje, ukoliko ima nekih pitanja i dilema.

Koraci bi okvirno mogli izgledati ovako.

4. Preuzimanje jedne rutine – neka krene od rutine koja je najlakša tih dana i u kojoj su najmanje šanse da će dete pružati veći otpor. Započnite od onog što je najjednostavnije. Na primer, davanje jednog obroka – to je odlična prilika za povezivanje, posebno ako je u pitanju užina ili manje obimni obrok. Preuzimanje rutinskih aktivnosti tokom šetnje, dok ste zajedno u parku (stavljanje na tobogan, igra u pesku). Izuvanje, pranje ruku, umivanje kad dođete kući. Aktivnosti koje zahtevaju veći stepen intimnosti i kontakta sa telom (kao što je npr. presvlačenje pelena, odlazak na toalet, češljanje, mazanje kremicama, kupanje ) ostavite kao poslednje. 
   
5. Uteha i emocionalna podrška – Kada se tvoje dete uznemiri zbog manje frustracije (npr. srušila mu se kula od kockica, ne može nešto da dohvati, uplašilo se zbog nekog iznenadnog zvuka…), dozvoli dadilji da pokuša da ga/je uteši dok si ti i dalje tu u blizini. Daj prostora da njih dvoje postepeno grade svoj odnos, da se uspostavi poverenje.  
   
6. Kratki periodi samostalne brige – kada vidiš da se već uspostavio lep kontakt i odnos u prethodnim danima, da dete prihvata i utehu sa njene strane kada se uznemiri, možeš polako nastojati da na kratko ostanu sami radeći nešto zajedno u nekom trenutku, dok ti odeš da radiš nešto drugo u susednoj prostoriji. Na primer, odeš do kuhinje da iseckaš užinu. Važno je da dete zna da si i dalje tu negde blizu i gde može da te nađe. Postepeno ovo vreme možeš produžavati. 
   
7. Uspavljivanje – ovaj korak ostavite za kraj, nakon što ste već u prethodnim danima već došli do toga da dete lepo reaguje na njeno prisustvo, da je prihvata i da može da se opusti u njenom prisustvu i pokuša da zaspi. 

Neka u ovoj fazi dadilja postupno uspostavi svoj odnos sa detetom i polagano preuzima rutinske radnje uz tvoje vođstvo i podršku.

III Faza samostalne brige

U ovoj fazi je glavni cilj osamostaljivanje, preuzimanje brige o detetu u aspektima koji će podrazumevati njen angažman. Dadilja postaje “glavna”.

7. Prvi kratki izlazak – kada ste se već uhodali prethodnih dana i prošli sve bitne korake koji uključuju period njenog angažmana, vreme je za prođete i korake samostalne brige. Dogovorite se da u nekom trenutku, kada je dete odmorno i sito, izađeš iz kuće na kratko i da se ubrzo vratiš (npr. siđeš da preuzmeš poštu, baciš đubre, odeš do prodavnice na kratko). Naravno, ne da se išunjaš već da dete zna da ćeš izaći i da ćeš se ubrzo vratiti tako što ćeš mu to i naglasiti. “Silazim do prodavnice da kupim jogurt. Brzo se vraćam. Kad se vratim, jedva čekam da mi pokažete šta ste napravili!”. Na osnovu reakcija, taj period postepeno onda možeš produžavati. Od samostalnog izlaska ispred zgrade tako da možeš da ih vidiš sa prozora i da ti oni “mahnu” dok napolju “beru cveće” do šetnje ka obližnjem parku, kada je poverenje dobro uspostavljeno. 
   
8. Postepeno produžavanje tvog odsustva – Pratite kako dete reaguje i planirajte shodno tome vremensku dužinu razdvojenosti, prvih dana. Neka ona bude postepena prateći detetove signale i kapacitete (da ne bude predugo). 
   
9. Redovna rutina – nakon što ste došli do tačke da je već prošla sve korake samostalno i dete je lepo reagovalo na nju uspostavi sa njom redovni raspored u dolasku kojem ćete se radovati.  Neka “njih dvoje” onda kada ona dođe imaju “svoj zadatak”, a ti onda za to vreme imaš svoj.

Neka u ovoj fazi obe budete mirne i spokojne, znajući da ste uspostavili lep odnos i da ste se dogovorile kako ćete funkcionisati.

Ukoliko ti je lakše da poslušaš ovu temu i u kratkom uključenju, link do videa je ovde.