Koraci nežnog odvajanja

Sedam koraka koji osiguravaju nežnu separaciju – pristup koji poštuje detetove potrebe i postupno gradi poverenje u novo okruženje.

Za početak, zapamti: važnije je da bude dobro nego da bude brzo

Svako dete ima svoj tempo i to je važno da imaš na umu.

Prvih dana najvažniji zadatak jeste stvoriti dobar osećaj, toplu, prijatnu asocijaciju na nov ambijent – da dete izgradi osećaj sigurnosti u novom okruženju i da razvije poverenje u vaspitačicu/e pre nego što dođe dođe trenutak da ostane samostalno u grupi.

A tvoj najvažniji zadatak tokom ovog početnog perioda upoznavanja jeste da pratiš detetove signale. Tvoje dete će ti pokazivati šta mu je potrebno – kroz svoje ponašanje, reakcije, način na koji istražuje prostor ili se drži uz tebe.

Evo, dakle, nekoliko koraka koji obezbeđuju postupnost.

Koraci nežne separacije

I korak: Zajedno u sobi – fizička blizina

Uđite zajedno prvih dana (ukoliko vrtić ne spominje mogućnost adaptacije uz roditelja zatraži je). Izuzetno je važno da budeš sa detetom u sobi kako bi se ono osećalo sigurno u tvom prisustvu i kako biste oboje upoznavali nov prostor uz podršku vaspitačice. Dok si tamo, posmatrajte nov ambijent, pričaj naglas o zanimljivim detaljima koje primećuješ u sobi. Ako na podu ima slagalica ili šareni tepih, sedite zajedno i poigrajte se. Budi fizički blizu deteta i neka tvoja uloga tokom zajedničkog boravka bude aktivna. Ukoliko dete samo sedi u tvom krilu i za početak samo posmatra – u redu je. Ti ćeš biti ta koja ćeš ga zajedno sa vaspitačicom uvoditi u nov ambijent, uspostavljajući prijatnu komunikaciju sa njom.

Na ovaj način dete posmatrajući tvoje ponašanje stiče osećaj da je vaspitačica (za njega nova osoba) bezbedna i stvara se bazičan temelj za uspostavljanje osećaja poverenja.

II korak: Postepeno udaljavanje uz fizičku blizinu

Kada primetiš da se dete malo opustilo, da je zainteresovano, da istražuje prostor, da se pomalo i odvoji od tebe, da počinje lepo da odgovara na inicijativu vaspitačice za interakcijom (pristaje da mu ona nešto pokaže, prihvati da se poigra, sluša pesmicu, priču…), da uspostavlja kontakt sa detetom pored sebe – budi i dalje fizički blizu, ali se u nekom trenutku možeš malčice i pomeriti, tako da ono može da te vidi, čuje, da zna gde si.

“Tu sam. Vidim te. Gledam kako se lepo igraš sa…./ slušaš novu pesmicu. Sešću samo ovde pored tebe, na ovu stoličicu/pomeriću se malčice, biću ovde na klupici.“

Ako se ono uznemiri i traži te, vrati se ponovo malo bliže. Nema žurbe.

III korak: Kutak sobe – vidljiva i dostupna

Kada nakon nekog vremena zapaziš da je dete uspostavilo dobar kontakt sa vaspitačicom ili sa najmanje jednim detetom u grupi, tek tada se lagano možeš pomeriti malo dalje i sesti u kutak sobe – tako da te ono vidi i da može da dođe do tebe.

“Zlato, vidim da se igraš lepo. Sedeću sada na ovoj klupici kod vrata.”

IV korak: Kratak izlazak i brzi povratak

Ovo je ključan trenutak jer predstavlja prvo iskustvo razdvajanja i samostalnog boravka deteta u sobi, bez tebe. Neka se on dogodi tek nakon što dolazite već neko vreme, nakon što prostor postane poznat, nakon što je dete već prihvatilo pojedine aktivnosti i vidiš da je odnos sa vaspitačicom lepo uspostavljen.

Prethodno se dogovori sa vaspitačicom oko toga kako biste procenili kad je dobar trenutak za to kako bi ona bila blizu njega. Npr. “ja bih planirala da u nekom trenutku izađem na kratko. Da li možete biti biti sa njim/pored njega? Izašla bih na minut-dva, da vidimo kako će reagovati pa ću se brzo vratiti.“

Kada procenite da je dobar momenat, najavi detetu da ćeš na kratko izaći da se brzo vraćaš. Toplo mi je ovde unutra… izaći ću samo u hodnik da okačim jaknu pa stižem. Vaspitačica Ljilja je tu sa tobom.“

Kreni od veoma kratkih izlazaka (tipa minut-dva kako bi dete imalo iskustvo kratkog izlaska i brzog povratka). Poveži to vreme sa nečim što je detetu već poznato.

Npr.

• Nešto sam ožednela, samo da popijem čašu vode pa se odmah vraćam. Ti nastavi da slažeš slagalicu.
• Idem da bacim samo ovaj papirić u kantu pa dolazim. Vraćam se brzo, dok ti napraviš kulu ja sam već tu.

Ključno – ne izlazi bez najave jer je važno da dete zna da ćeš izaći i da ćeš se vratiti. Kada se vratiš, mahni mu ili kaži: “Evo me! Rekla sam da ću se vratiti i brzo sam se vratila.”

V korak: Duže odsustvo planirati postupno – u zavisnosti od emocionalnih reakcija na kratka razdvajanja

Ukoliko su prvi kratki izlasci iz sobe protekli mirno (dete je nastavilo da se igra, učestvuje, očito se nije mnogo uznemirilo) dogovori sa vaspitačicom da postupno produžavate ovo vreme odsustva. Npr. na 5 minuta, 10, 15, 20, 30 minuta, po zajedničkoj proceni trenutnih detetovih kapaciteta.

Kao razlog izlaska možeš reći ono što bi detetu bilo poznato.

Na primer:

Za 5 minuta:

• “Idem samo da operem ruke/do toaleta, vaspitačica Dragana će biti sa tobom. Vraćam se brzo.“
• “Otići ću samo da odnesem ovaj papir direktorki Marini, biću odmah nazad. Nastavi da se igraš… ostani ovde sa vaspitačicom Emom i decom.“

Za 10 minuta:

• “Idem samo kratko da popričam sa direktorkom, vraćam se dok ti završiš slagalicu.“
• “Idem do kola da odnesem/donesem nešto što sam zaboravila u gepeku, vraćam se dok ne počne užina.”

Za 15 minuta:

• “Izlazim da obavim jedan kratak razgovor telefonom, vraćam se dok se priča ne završi.”
• “Idem samo do pekare da kupim perecu, vraćam se pre nego što počne nova igra.“

Trudi se da kažeš detetu:

• Koliko ćeš biti odsutna (poveži vreme odsustvovanja sa nečim što mu je poznato)
• Gde ćeš biti, gde će ono biti za to vreme?
• Kada ćeš se vratiti?
• Ko će za to vreme biti sa njim?

Drži svoju reč. Ako kažeš “vraćam se za 10 minuta”, vrati se za 10 minuta. Ovako gradiš poverenje.

Sa vaspitačicom uspostavi dogovor: “Ako bude plakao/la i vidite da me traži, molim Vas, pozovite me. Biću tu ispred.”

VI korak: Iskustvo utehe od strane vaspitača

Nakon nekog vremena kada vidiš da se uspostavio dobar odnos sa vaspitačicom, ukoliko se dete rastuži važno je ostaviti prostor vaspitačici da pokuša da uteši dete (pre nego što te pozove). Da bude izvor emocionalne regulacije za dete i da počnu polako da grade svoj odnos.

VII korak: Samostalni boravak

Tek kada ste već neko vreme dolazili, kada čuješ od vaspitačice da dete dobro podnosi dosadašnja razdvajanja kao i da uspeva da ga ubrzo umiri, uteši možete planirati postupno produžavanje vremena samostalnog boravka.

Važno je da i dete sada zna da će biti sa vaspitačicom (i drugom decom) a da ćeš ti doći kasnije po njega nego do tada.

“Sada je vreme da…. moj zadatak je ….tvoj …. dolazim/vraćam se po tebe …(reci kada).”

Vremenom će se dužina boravka produžavati dok ne dođete do planiranog vremena, a do tada ćete već uspostaviti vaše specijalne pozdrave i rituale koji će osigurati predvidivost i izvesnost.

Tvoj glas je važan

Tokom ovih prvih dana i nedelja, izuzetno je važno da zajedno pratite kapacitet deteta i da održavaš otvorenu komunikaciju sa vaspitačicom.

Pitaj za savete i procenu, ali isto tako jasno stavi do znanja svoje potrebe i granice, ukoliko vidiš da je to potrebno. Ukoliko osetiš da se neki koraci požuruju i da će to biti kontraproduktivno za tvoje dete, imaš pravo da skreneš pažnju na to.