Kada dete viče i ne pušta te: šta zaista pomaže kod kuće kad je strah od odvajanja pojačan?

“Svaki put kada treba da izađem iz stana, sama da nešto uradim, on kreće da vrišti i da se dere, bukvalno neko mora da ga drži da ja izađem. Ne znam šta je problem. Svaki put mu lepo objasnim gde idem i da ću da se vratim.”

Ova rečenica mogla bi da bude napisana od strane hiljade majki širom sveta. Ako si se prepoznala u njoj, prvo što treba da znaš jeste: nisi sama.

Strah od odvajanja potpuno je prirodna razvojna faza kod dece ranog uzrasta, ali kada dostiže ovaj intenzitet, jasno je da objašnjavanje “gde ideš i da ćeš se vratiti” jednostavno nije dovoljno. 

Ne zato što te dete možda ne razume, već zato što mu u tom trenutku treba nešto konkretnije, opipljivije i snažnije od reči.

Zašto objašnjavanje nije dovoljno?

Kada ti dete vrišti i fizički te sprečava da odeš, najvažnije je da razumeš da ono tada nije “manipulativno” ili “razmaženo”.

Ono je UPLAŠENO.

Deca jednostavno ne doživljavaju vreme onako kako mi odrasli razumemo.

Kada kažeš “vraćam se za sat vremena” ili “posle ručka”, to su za njih apstraktni pojmovi bez značenja. Čim čuje reč “idem” ono postaje alarmirano. A kada nestaneš iza vrata, to je isto kao da otišla negde u nepoznatom pravcu, bez garancije i njemu razumljivog parametra kada ćeš se vratiti. 

Dete u tom trenutku gubi predvidivu dostupnost mame koja za njega predstavlja siguran svet. 

Zato ti u ovakvim situacijama možda treba nešto drugačiji pristup.

Šta detetu ZAISTA pomaže: napravi opipljivi most između vas

1. Daj mu nešto “tvoje” da pričuva dok te nema

Ne fokusiraj se na ubeđivanje, uveravanje i objašnjavanje već na stvaranje osećaja sigurnosti i kontinuiteta. 

Na primer, umesto da samo rečima objašnjavaš da ideš i da ćeš se vratiti, dodaj još jedan korak između. Daj detetu fizički svoj lični predmet koji tebe simbolizuje da ga “pričuva”.

Na primer. 

Uzmi majicu koju često nosiš ili maramu, namiriši je malo svojim parfemom i daj je detetu pre odlaska: “Dok se ja ne vratim, ostavljam ti da pričuvaš moju omiljenu majicu/maramu. Miriše na mamu, zar ne? Neka bude tu sa tobom. Kada se vratim, ponovo ću je uzeti nazad.”

Tvoja narukvica, mekana gumica za kosu, bezbedna ogrlica, sat mogu biti različiti lični predmeti koji mogu da pomognu. “Ovo je moje. Ostavljam ti na čuvanje dok se ne vratim. Svakako ne mogu da odem daleko bez svog sata/narukvice/gumice za kosu – moraću brzo da se vratim po nju.”

“Poljubac u džepu”: ostavi poljubac od karmina na papiriću, krugu od kartončića koji može da stane u njegov džepić. “Ovo je moj poljubac. Stavljam ga u tvoj džepić da bude tu, dok se ne vratim. Kada ti zatreba, izvadiš iz džepića i staviš na obraz. To će biti moj poljubac za tebe dok ne dođem.”

Ovi objekti sigurnosti nisu samo simbolični – oni su opipljivi, mirišu na tebe, dete ih može držati blizu sebe i na taj način se lakše umiriti.

2. Učini vreme njemu vidljivim

“Vraćam se za dva sata” malom detetu ne znači ništa. Ali neki način koji pokazuje sled  kako vreme prolazi – to je sasvim druga priča.

Napravi jednostavan vizuelni raspored vremenski strip, mini album “Mama se uvek vraća” sa par fotografija:

• Slika 1: Svi smo zajedno
• Slika 2: Mama onda nešto radi  (kupuje u prodavnici, sprema ručak, ide na posao…)
• Slika 2: Dete za to vreme takođe nešto radi (pravi sa bakom kolače, sa tatom slaže slagalicu…)
• Slika 2: Mama se vraća kući 
• Slika 3: Svi su ponovo zajedno 

Nađi način da označiš vremensku liniju-vremenski sled radnji kroz boje, sličice albumića ili poster sleda radnji koji možeš okačiti u vidno polje deteta. 

3. Napravi vaš specijalan ritual i posebnu “mantru rastanka” – koristeći uvek iste reči

Umesto da svaki put različito objašnjavaš, izaberi jednu kratku “mantru” za rastanak koja će uvek biti ista.

Na primer: “Volim najviše na svetu. Vreme je sada da….(ti radiš to što treba da radiš – odeš do prodavnice…). Čim završim, dolazim kući. Ti ćeš za to vreme… (raditi šta, biti sa kim?)

Zašto ovo funkcioniše? 

Jer dosledno ponavljanje stvara predvidivost, a predvidivost smanjuje strah.

4. Podelite nešto na pola što kad se ponovo vidite stvara celinu

Pri rastanku, kod deteta ostaje jedan deo, kod tebe drugi, kad se ponovo vidite spajate “celinu”.

To može da bude bilo šta što je bezbedno – od nečeg što je jestivo (keksić podeljen na pola), do igračkice (npr. dva dela slagalice koje se uklapaju jedno u drugo, lego kockice, nalepnice) do dela koji pripada igračkici (npr. meda ostaje kod njega ali njegove cipelice idu sa tobom da “se prošetaju” pa kad se vratiš vraćaš ih na mesto i pričaš gde su sve bile…)

5. Osoba koja ostaje sa detetom neka već ima njihov “plan” 

Onaj ko ostaje sa detetom dok ti nisi tu, neka ima pripremljenu aktivnost koju započinje PRE nego što te dete vidi na vratima.

Pre nego što se javiš i izađeš iz kuće, tata/baka i deka mogu da kažu:

“Vuče, hajde da mi pomogneš da….”, “Idemo ti i ja da….”

Neka usmeri pažnju deteta na aktivnost koja će ga angažovati. 

Kada ti kreneš da obaviš van kuće to što je važno i oni imaju “važan” zadatak da urade nešto za to vreme, što će ti pokazati kad se vratiš.  

Na taj način fokus nije sve vreme na tvom odlasku već na onom što oni trenutno rade. Time što će ti to “pokazati” kada se vratiš stvaraš osećaj važnosti i kontinuiteta.

6. Napravi “Lanac povratka” – vizuelni dokaz da se uvek vraćaš

Napravi neki “lanac”, “ogrlicu” koji će služiti u ovu svrhu (bilo od papira, kartona ili koristeći neke kockice, kružiće). Dok je strah od odvajanja ovako visokog intenziteta, svaki put kada se vratiš, zajedno sa detetom dodaj po jednu kariku u vaš “Lanac maminog povratka”. 

“Vidiš, Ema? Ovo je već 10. put da se mama vratila. Mama se UVEK vraća. Sad ćemo zajedno da dodamo novu kariku.”

Ovo je opipljiv dokaz tvoje pouzdanosti.

Naravno, ima još puno načina i ideja koji će varirati od uzrasta ovo je samo nekoliko. 

Ostale ćeš već i sama naći kada akcenat pri rastanku staviš više na osećaj sigurnosti i kontinuiteta, a manje na logiku i objašnjavanje. 

Kako da znaš da napredujete?

Evo nekoliko znakova koje možeš primetiti:

✅ Dete se brže smiruje nakon što odeš (umesto 20 minuta plač sada traje npr. 10 tak)

✅ Počinje da koristi objekte sigurnosti (traži maramu, oblači majicu koju si mu ostavila, gleda sličice, traži albumić da ga lista)

✅ Pita za tebe, ali može da nastavi sa igrom

✅ Kada se vratiš, dočekuje te radosnije nego pre 

Pokušaj jednu ili više ovih strategija u narednih nedelju dana i vidi da li će vam neka od njih pomoći.

Ukoliko se strah od odvajanja ne dešava toliko kod kuće ali se intenzivira na vratima vrtića pred rastanak, pročitaj tekst Protest na vratima vrtića – kako ga razumeti.