Burne reakcije dece nakon vrtića
Nakon dana provedenog u vrtiću, mnoga deca pokazuju intenzivnije emocionalne reakcije kod kuće. Ove reakcije su prirodan deo procesa prilagođavanja i emocionalnog procesiranja, pogotovo na samom početku. U zavisnosti od dužine boravka (da li je u pitanju poludnevni ili celodnevni boravak), broja dece u grupi i načina rada predškolske ustanove ove reakcije po povratku iz vrtića mogu biti prisutne neko vreme i nakon adaptacionog perioda.
Pročitaj u nastavku koja ponašanja možemo očekivati i zašto se ona javljaju.
I Pojačana privrženost
Nastaje iz potrebe za ponovnim povezivanjem.
Budući da je dete neko vreme provelo dan razdvojeno od tebe, separaciona anksioznost se može aktivirati pri vašem ponovnom susretu. Dete ima potrebu da “nadoknadi” zajedničko vreme, traži potvrdu da si i dalje tu za njega, da je sve u redu.
Ponašanja koja možeš primetiti u ovom slučaju su:
- Konstantno praćenje kada dođete kući, hodanje za tobom, “lepljenje”, “kačenje” za tebe
- Odbijanje da se igra samostalno ili ostane samo u sobi, čak i na trenutak;
- Pojačana potreba za fizičkim kontaktom, dodirom (maženjem, sedenjem u krilu…)
II Emocionalni izlivi
Nastaju kao posledica emocionalnog pražnjenja.
Tokom boravka u grupi vršnjaka dete ulaže napor da suspregne svoje emocije u “javnom” okruženju (jer vrlo brzo zaključi da nisu baš sve emocije prihvatljive u grupi), da se prilagodi uspostavljenim pravilima i rutinama, da se nosi sa konstantnim prisustvom druge dece. Intenzivne socijalne interakcije pored prijatnih iskustava uključuju i ona neprijatna, poput izloženosti impulsivnim ponašanjima druge dece kao i konfliktne situacije.
Takođe, neki dani umeju da budu i stresni za dete. Ono može, na primer, posmatrati neku iznenadnu neprijatnu situaciju koja je na njega ostavila utisak, bivati u konfliktu sa nekim detetom iz grupe, biti izloženo odbacivanju, kritici, doživeti sram, neuspeh, biti u kazni tog dana (ukoliko se one primenjuju u ustanovi poput time out-a, sedenja na stolici za razmišljanje, odvođenja u drugu grupu na neko vreme “po kazni”).
Neprijatne emocije koje dete nije moglo ispoljiti i procesuirati odmah se “čuvaju” za kasnije.
Kada dođe kući konačno se može osećati dovoljno sigurno da može da ih proradi, “izbaci” iz sebe.
Dom predstavlja sigurno mesto gde dete, ukoliko je odnos sa roditeljima dobar a veza jaka, konačno može da ispolji i pokaže svoja prava osećanja i potrebe. Dom je SIGURNU LUKA gde dete oseća da SME da izrazi ono što oseća, da će biti voljeno i prihvaćeno i u svojim “najgorim” izdanjima, bez straha od posramljivanja, kazne i odbacivanja.
Ponašanja koja možeš u ovo slučaju primetiti su:
- Iznenadni, intenzivni plač za koji ne vidiš očigledan razlog
- Rigidnost, preosetljivost, preterana reaktivnost
- Razdražljivost, nervoza, impulsivnost i nizak prag tolerancije na frustraciju
- Burni izlivi besa zbog naizgled malih stvari
III Korak unazad
Vraćanje na prethodne obrasce ponašanja dešava se najčešće iz nekoliko razloga. Podsvesno testiranje – dete proverava da li i dalje ima tvoju ljubav i podršku. “Ako se ponašam kao beba, hoće li me i dalje voleti? Hoće li mi pomoći?” Potreba za sigurnošću – tvoje dete polaskom u vrtić doživljava veliku promenu koja stvara nesigurnost. Odvajanje je stresno i vraćanje na poznate obrasce (tepanje, cucla, flašica) pruža utešnu zonu sigurnosti. Emocionalni ventil zbog puno promena odjednom, visokih zahteva i očekivanja koje dete još uvek ne može da postigne. Na primer, trogodišnjak koji je uspešno koristio toalet kod kuće može imati “nezgode” u vrtiću jer njegov organizam prerađuje nove situacije. Potreba za kontaktom, fizičkim prisustvom, nepodeljenom pažnjom – deca intuitivno osećaju da “bebasto” ponašanje privlači više brige, pažnje i nege. TvoJe dete možda primećuje drugu, mlađu decu u vrtiću koja dobijaju posebnu, dodatnu pažnju zbog svojih ograničenih sposobnosti u odnosu na njega.
Ponašanja koja u ovom slučaju možeš primetiti su:
- Govor “kao beba”, tepanje
- Traženje flašice, cucle, čaše sa poklopcem koju je dete već preraslo
- “Kenjkanje”, “kukanje”, “žaljenje” na nemogućnost obavljanja radnji koje inače zna
- Nezgode sa fiziološkim potrebama (ukoliko je dete nedavno ostavilo pelene)
IV Otpor prema kućnim rutinama
Kad dete krene u kolektiv, često se javlja otpor prema rutinama kod kuće. Jedan od razloga zbog kojeg se ovo dešava može biti potreba za kontrolom. U vrtiću dete ima ograničenu moć odlučivanja pa odbijanje rutina kod kuće može biti način da povrati osećaj kontrole. Preopterećenost nervnog sistema – nova sredina donosi mnoštvo stimulacija: buka, mnoštvo dece, nove igračke, pravila. Ovo preopterećuje nervni sistem deteta, što smanjuje njegovu sposobnost da se nosi sa dodatnim zahtevima kod kuće. Tranzicioni stres. Potrebno je vreme za “prebacivanje” iz jednog konteksta u drugi, a rutinske radnje često zahtevaju i prekidanje onog što trenutno radi, što mu trenutno pričinjava zadovoljstvo.
Ponašanja koja u ovom slučaju možeš primetiti su:
- Otpor prema presvlačenju, pranju ruku, vraćanju igračaka na mesto, izlasku napolje, obrocima, pranju zuba, kupanju
- Odbijanje hrane ili značajna promena apetita (povećana probirljivost u jelu)
- Ignorisanje
- Teškoće sa uspavljivanjem
V Fluktuacija pažnje zbog umora
Prelazak iz kućnog okruženja u jaslice ili vrtić predstavlja ogroman izazov za decu. Period prilagođavanja donosi i specifične obrasce umora. Mentalni umor, zbog preopterećenosti stimulacijama (buka, mnoštvo ljudi, različitih aktivnosti koje su zahtevale učenje i savladavanje novih veština, praćenje uputstava, slušanje, održavanje pažnje). Fizički umor – zbog fizičkih zahteva koje je tog dana trebalo savladati (pogotovo ako je boravak na vazduhu bio sadržajan).
Ponašanja koja možeš primetiti su:
- Nemogućnost da zadrži fokus čak i na omiljenim aktivnostima
- “Zaglavljivanje” pri jednostavnim izborima, odlučivanju, ignorisanje postavljenih pitanja
- Zastajkivanje na putu, traženje da se nosi
Vremenski obrazac reakcija
Navedene reakcije se tipično pojavljuju u određenom vremenskom periodu, čiji obrazac lako možeš primetiti ako budeš obratila pažnju na to.
- Odmah po dolasku i preuzimanju – već u hodniku, dvorištu, na putu do kuće;
- Ubrzo po dolasku kući – prvi sat nakon povratka iz vrtića
- Pre večere – pred kraj dana kako raste umor;
- Uveče pred spavanje – kada popuštaju mehanizmi samokontrole;
________
Ukoliko je tvoje dete nedavno krenulo u jaslice ili vrtić, primećuješ da su se neka od navedenih ponašanja naročito aktivirala, intenzivirala a nisi baš sigurna kako da na njih odgovoriš, uvek možeš zakazati individualnu konsultaciju da vidimo šta se dešava i šta može da pomogne.
