Da li je dete sebično ako neće da deli ili te shvata bukvalno?

U komunikaciji sa malom decom vrlo često dođe do nesporazuma jer ono što odrasla osoba pod nekom rečju podrazumeva nije uvek onako to dete razume.

 

Mala deca naše reči shvataju bukvalno.

 

Ako kažeš detetu “Daj Igoru svoj autić”, za tebe to znači “Pozajmi mu, pa će ti vratiti“.

Dete to čuje: “Daj Igoru svoju igračku ZAUVEK“.  Za očekivati je da će tome pružiti veliki otpor jer niko ne želi da daje svoje stvari tek tako.

Da biste izbegli nesporazume ovog tipa, u situacijama kada želite da ohrabrite saradnju i deljenje, radije koristite reči poput “Pokazati” i “Pozajmiti” nego “Dati”.

Na primer:

Da li želiš da POKAŽEŠ Igoru kako ide tvoj autić?

ili

Da li bi hteo da POZAJMIŠ Igoru ovaj autić da se malo poigra. Brzo će ti ga VRATITI.

 

Detetu kojem je dominantan vizuelni kanal za prijem i obradu informacija potrebno je da te VIDI.

Dete me ignoriše?
Ne sluša!
Sto puta mu govorim jedno te isto!

Ako se detetu uvek obraćaš na isti način, a dete te očigledno
ne registruje – prva stvar koju možeš pomisliti je:

“Da li sam sigurna da me je dete stvarno videlo i čulo?”
Pročitajte više