Da li se tvoje dete bori sa niskim samopouzdanjem?

Proveri koje su tipične karakteristike u ponašanju deteta koje se bori sa niskim samopouzdanjem i kako mu možeš pomoći.


Visoki stepen samopouzdanja nosi sa sobom uverenje, unutrašnji osećaj JA MOGU. Nasuprot tome, niski stepen samopouzdanja nosi sa sobom unapred pretpostavljenu nesposobnost, inicijalni osećaj JA NE MOGU.

Kako se samopouzdanje gradi i razvija?

Samopouzdanje se razvija u ranom detinjstvu na osnovu iskustva, poruka i komentara koje dete dobija iz okruženja u situacijama kada pokazuje radoznalost, kada uči nešto novo, kada pokazuje želju da razvije neku novu veštinu, kada se slobodno izražava, kada napravi grešku. Na osnovu ovih reakcija, vremenom, formira UVERENJE, STAV prema uspehu, odnosno, neuspehu i gradi svoj odnos prema njemu. Razvija unutrašnji osećaj, poverenje u sebe, vrednuje svoja umeća, veštine i sposobnosti.

Koje su tipične karakteristike deteta koje ima visoko samopouzdanje:

  • Oseća se sigurno u sebe
  • Ima poverenja u sebe da može nešto da nauči (govori “mogu ja to”, “hoću i ja da probam”, “pokušaću”, “probaću ponovo”)
  • Lako se i slobodno izražava (traži pomoć, traži da mu se pokaže, objasni)
  • Aktivno je, radoznalo, slobodno se kreće, istražuje
  • Postavlja i odgovara na pitanja
  • Voli da uči, voli izazove, novine
  • Kada pogreši traži pomoć ili pokušava samostalno ponovo
  • Ne opterećuje se greškama
  • Ima dobru koncentraciju
  • Pažljivo sluša instrukcije

Kako prepoznajemo da se dete bori sa niskim samopouzdanjem?

  • Pretpostavlja unapred da nešto ne može – tipične rečnice koje govori su “ne mogu”, “ne znam”, “ajde ti”, “neću”, “posle ću”…
  • Ne voli promene, izbegava nove situacije, brzo odustaje kada mu ne ide nešto isprve
  • Minimizira – “ovo je glupavo”, “bez veze je”, “što moram sad?”
  • Traži potvrdu, odobravanje okoline (pohvalu, smajlića…)
  • Izbegava da se oprobava u onome u čemu nije sigurno da je dobro
  • Ima visoku samokritičnost u odnosu na svoje pokušaje – “nije dobro”, “nisam ovo lepo nacrtao”
  • Izrazito je osetljivo na grešku
  • Niska koncentracija u situacijama “modelovanja” (“zvera” okolo, nemirno je, nezainteresovano)
  • Vrednuje više tuđe mišljenje nego sopstveno, uvek “neko drugi” bolje zna od njega
  • Preterano razmišlja o svemu, analizira
  • Okleva da prihvati izazov, zabrinuto je da “neće umeti”, “neće moći”; “neće postići”, da će mu se drugi smejati
  • Izbegava da učestvuje u takmičenjima ili u kompetitivnim igrama pokazuje strepnju i emocionalni nemir (burne reakcije, bes, grize nokte)
  • Ne voli da ga drugi gledaju, posmatraju dok pokušava da savlada novu veštinu
  • Strah od osude, procene drugih
  • Odlaže
  • Perfekcionizam – stav da “ako nije sve kako treba, neću ni da probam


Kako jačaš kod deteta samopouzdanje?

Tako što, pre svega, menjaš odnos prema greškama. Kako svojim, tako i njegovim. Usmeravaš više pažnje na proces i trud, a manje na postignut rezultat.

  • Ukazuješ poverenje u detetovu sposobnost, umesto nesposobnost (naročito ako imaš više dece)
  • Akcenat stavljaš na što dete trenutno može da uradi, umesto ono što trenutno ne može.
  • Koristiš radije ohrabrenja, umesto pohvala.
  • Stavljaš akcenat na jačanje unutrašnje, umesto spoljašnje motivacije.

Spoljašnji glas vremenom postaje unutrašnji.
Ono što mu ti sada govoriš naglas će vremenom ono početi da govori u sebi.

_____________________________________

Pitanja za osvešćivanje:

1. Kako bi procenila svoj stepen samopouzdanja?

2. Kako doživljavaš sebe kada pogrešiš, a kako dete kada ne ispuni svoja očekivanja?

______________________________________

Snimak svojevremenog uključenja uživo na temu samopouzdanja možeš pogledati ovde.

Ukoliko prepoznaješ da se ti ili dete bori sa niskim samopouzdanjem i godila bi ti podrška u ovoj temi, uvek možeš zakazati individualnu konsultaciju.