Da li znaš razliku između JA poruka i TI poruka?

JA PORUKE su poruke kojima u prvi plan stavljaš sebe (svoje misli, osećanja, uverenja, potrebe, želje) tj. šta se U TEBI dešava kada dete nešto čini.

“Ja porukama” izražavaš ono što osećaš, objašnjavaš kako je tebi, kako određeno ponašanje tvog deteta utiče na tebe.

Njima ne optužuješ. Ne ignorišeš. Ne kritikuješ ličnost deteta već ukazuješ na konkretan postupak i ponašanje, objašnjavaš zašto ti ono smeta. Ovakvim načinom govora možeš pozitivno uticati na promenu ponašanja deteta bez nametanja i izazivanja osećaja krivice, stvaranja lošeg mišljenja o sebi, napadanja, povređivanja.

Ovim porukama saopštavamo:

1. Šta se u nama zbiva u vezi sa nekim ponašanjem
2. Koje su naše potrebe ugrožene takvim ponašanjem
3. Kako se osećamo u vezi sa tim
4. Na koji način bismo želeli da se situacija promeni.

Na primer: “Smeta mi kada me prekineš u razgovoru, jer onda uvek zaboravim šta sam htela da kažem. Molim te da ubuduće sačekaš da prvo završim razgovor. …. Ili: “Baš me naljuti kada je televizor uključen uprkos našem dogovoru. Crtaći su se završili, želim da sada ugasiš televizor….Ili: “Kada ispružiš nogu dok brat trči (opis situacije), imam utisak da će se tvoj brat saplesti i pasti (moguća posledica), bojim se da se može povrediti (osećanje). Molim te da se sledeći put suzdržiš od pružanja nogu dok neko trči. “

“JA poruke” često počinju rečju KADA. To znači da nisi uvek ljuta, već samo “kada…”

“Kada god pričaš u isto vreme kad i ja, ne mogu da te čujem. Molim te, sačekaj sledeći put da dovršim rečenicu da bih mogla da te saslušam.”

Zašto su ovakve poruke korisne?

Zato što su precizne, jasne, definisane, konstruktivne. Dete se ne oseća ugroženo, nije napadnuto kao ličnost, ne izazivaju odbrambeni stav. Ne vređaju, ne ponižavaju, njima ne kritikuješ dete kao osobu.

“Ja poruke” nam pomažu da jasno ukažemo na konkretno ponašanje koje nas muči, stavimo do znanja da nam ono smeta i šta bismo voleli da se promeni.

TI PORUKE

TI PORUKE promašuju fokus, izražavaju negativan sud o detetu, često dovode do nesporazuma i konflikata jer dete etiketiraju po ličnim osobinama, zvuče optužujuće, dete doživljava da je ono “krivo” zato što smo ljuti, neraspoloženi, za ono što nam se ne sviđa.

U odnosu između roditelja i deteta, kada se dete oseća napadnuto to često dovede do sukoba moći, prekida komunikacije, izazivanje osećaja krivice koji negativno utiče na odnos. Velike su šanse da će dete početi da se brani, svađa, isključuje, ignoriše na način koji jedino ume (npr. počne da beži, izbegava kontakt očima, bekelji se, smeje se…)

Primeri “ti poruka”: “Što si tako bezobrazna? Uvek me prekidaš kada razgovaram telefonom…” „ Ti nikad ne kreneš kada te pozovem, uvek kasnimo zbog tebe!“, „Koliko dugo ti treba da se obučeš, što si tako spora?, “Što me sramotiš pred ljudima, teta ti kaže dobar dan a ti ništa…”, “Kako se baš tebi uvek nešto razbije, možeš li to malo pažljivije?”, “Šta se kreveljiš? Uvek me sramotiš svojim glupostima pred vaspitačicom”, “Šta se uvek dereš?”

“Ti poruke” često počinju rečju TI UVEK, TI NIKAD, TI STALNO, ZAŠTO….

Zašto ovakve poruke nisu korisne?

Kada počinjemo razgovor pričajući u “ti porukama” vrlo brzo tema postaje “kakav si ti, a kakav sam ja”, pažnja se prebacuje na ličnost, na greške i mane, na krivicu jer “nisam samo ja kriv nego si i ti” i brzo dolazi do svađe, vređanja, visoke tenzije i neprimerene reakcije. U ovakvom pristupu, naposletku, tema koja nam je zapravo bila važna, o kojoj smo stvarno hteli da popričamo ostaje sasvim po strani.

“TI poruke” odgovornost za naše emocionalno stanje prebacuju na drugu osobu, stavljaju nju u prvi plan. Ovakve poruke nisu konstruktivne jer kod deteta izazivaju loš osećaj, utisak da ga napadamo, kritikujemo kao osobu što dovodi do poriva da se brani.

Ako primetiš da se često raspravljaš sa detetom u poslednje vreme, da se stalno “natežeš” sa njim obrati pažnju na koji način izražavaš svoje potrebe, misli, osećanja. Da li se češće izražavaš u prvom ili drugom licu jednine?

Vežba za danas:

Kako bi ovo što si sada pročitala prebacila u svoj govor, pokušaj da preformulišeš ovih nekoliko primera “ti poruka”, u ”ja poruku”.

• Šta stalno ostavljaš stvari po podu? Nisam ti ja spremačica pa da stalno sklanjam za tobom.
• Ti nikad ne skloniš igračke sa poda! Stvarno si jako neuredna…
• Šta se stalno nešto njariš i kmečiš? Reci lepo šta hoćeš.
• Prestani da odugovlačiš, spor si, zbog tebe nikad ne stignemo nigde na vreme.
• Zašto me uvek prekidaš dok ja govorim sa nekim telefonom? Što si tako dosadan?