Detetu kojem je dominantan vizuelni kanal za prijem i obradu informacija potrebno je da te VIDI.

Dete me ignoriše?
Ne sluša!
Sto puta mu govorim jedno te isto!

Ako se detetu uvek obraćaš na isti način, a dete te očigledno
ne registruje – prva stvar koju možeš pomisliti je:

“Da li sam sigurna da me je dete stvarno videlo i čulo?”

Poznavanje komunikacionih kanala, dominantnog načina na koji tvoje dete prima i

obrađuje informacije je dobro imati u vidu, jer ti puno mogu pomoći.

Na primer, ako tvoje dete često govori:

vidi(m)…
pogledaj!
pokaži mi…
gledaj me, vidi me!

Ako traži tvoju punu pažnju, da ga gledaš dok ti:

pokazuje novu igračku…
delove koje je sastavio…
dako nešto crta, radi…

Ako:
…je nestrpljivo
…priča brzo
…mu smeta kada ga prekidaš
…ne voli da ga diraš dok nešto priča
…koristi ruke da bi dodatno opisao ono o čemu govori
…dok mu čitaš hoće da lista i gleda stranice knjige
…mu je važno kako izgleda u nečemu

tvoje dete vrlo verovatno prima i obrađuje informacije u slikama i važno mu je da ostvari kontakt očima, da VIDI ono što je na redu.

Zbog toga…

Tada možeš imati mnogo bolji rezultat ako kažeš:

“Vidi, cipele su već spremne…”
“Pogledaj, majica i pantalone te već čekaju…”
“Sada kada opereš zube, biće lepi i čisti…”
“Hajde da mi pokažeš kako pereš ruke onim lepim sapunom…”

nego:

Obuj se!
Obuci se!
Operi zube!
Operi ruke!

Male izmene u načinu na koji se obraćaš detetu kada želiš da
sarađuje sa tobom mogu dati veliki rezultat.