Do kog uzrasta se praktikuje da se dete nakon kraćih ili dužih pauza postepeno vraća u kolektiv?

Deca različito reaguju na promenu ritma i strukture dana pa u tom smislu nema tačnog uzrasta koji bi mogao biti odgovor na ovo pitanje. S tim u vezi, evo nekoliko aspekata koji ti mogu biti od pomoći da razmotriš u kom pravcu bi mogao da teče plan ponovnog polaska deteta u kolektiv, nakon kraćeg ili dužeg odsustvovanja iz jaslica/vrtića.

Tajming – koliko dugo pre ove pauze je dete boravilo ustanovi?

Da li se dete pre pauze već bilo priviklo na boravak u ustanovi (u smislu da je već prošao početni adaptacioni period, da je došlo do tačke da lakše podnosi jutarnji rastanak, da se uspostavila afektivna veza i da dete prihvata komunikaciju sa medicinskom sestrom vaspitačicom/vaspitačicom, da se uspostavio ritam u dolasku, da primećuješ neke osnovne pokazatelje da je dete prihvatilo boravak, da se polako razvija osećaj pripadnosti grupi) ili se pauza događa u sred ovog perioda, dok on još nije dovršen?

Neki generalni princip bi bio taj da, što je dete imalo kraće iskustvo boravka u ustanovi pre pauze tako da početni adaptacioni period nije bio dovršen, to je po povratku važnije planiranje postepenog produžavanja vremena boravka.

Uzrast – koliko dete ima meseci, godina? Da li je u pitanju jasleni ili vrtićki uzrast? 

Što je dete mlađe (bliže prvoj, drugoj godini) veće su šanse da će snažnije reagovati na diskontinuitet i promene ritma dana, a teže ih je i najaviti, objasniti rečima. Kako bi umanjila šanse da dete bude zbunjeno naglom promenom okruženja, da bude izloženo većem stresu, strahu od odvajanja, burnim emocionalnim reakcijama zbog nagle duže separacije dobro je tokom prve nedelje napraviti plan koraka za postepen povratak, u dogovoru sa medicinskom sestrom vaspitačicom. 

Dužina pauze – da li je u pitanju dan, dva ili nedelja, dve, mesec dana?

Razlika je velika. Logično, što je duži period odsustvovanja to su veće šanse da je dete “zaboravilo” kako je bilo u jaslicama/vrtiću i da će trebati neko vreme da se ponovo privikne na kolektiv. Imaj u vidu kratkoročnu memoriju koja je za rani uzrast karakteristična. 

Kakva je priroda tvog deteta, temperament? 

Kakav je inače stepen adaptibilnosti tvog deteta na promene, ne samo po pitanju vrtića već i drugih stvari? Koliko je čulno senzitivno na okruženje (smeta li mu inače gužva, buka, galama, promenu okruženja, reaguje li na promenu hrane, mirisa, mesta spavanja)? Koliki je intenzitet osećanja za njega karakterističan kad se uznemiri, da li je inače sklono burnim emocionalnim reakcijama?

Šte je stepen adaptibilnosti na promene niži, što je dete senzitivnije na promenu okruženja (posebno ako je u pitanju visoko senzitivno dete) i pokazuje viši stepen intenziteta emocionalnih reakcija prilikom tranzicija, to je važnije planirati postepen povratak u kolektiv, nakon pauze. 

Razlog pauze 

Koji je bio glavni razlog odsustvovanja? Da li je bilo u pitanju zdravlje (dete se razbolelo pa ste ovu pauzu zapravo proveli po lekarima, uz terapije, bilo je možda hospitalizovano)? Da li ste išli na put, okupili se porodično zbog praznika, neke posebne i lepe prilike? Da li se rodilo drugo dete pa je zbog toga ostalo kod kuće tih dana? Da li ste se možda preselili? Da li se desilo nešto vanredno, iznenada, neočekivano pa je ovo odsustvovanje za sve vas bilo naglo, sresno i nužno?

Dakle, prilikom planiranja povratka deteta u kolektiv imaj u vidu i kako je dete provodilo vreme tokom pauze. 

Što je intenzitet promena u vreme odsustvovanja bio veći i zahtevao veće kapacitete od deteta u fizičkom i emocionalnom smislu (puno promena, nekih novih iskustava koja su za dete nova, posebno ako su bila neprijatna – to je važnije planirati postepen povratak u kolektiv tokom prve nedelje.

Bilo kako bilo, ono što uvek može da ti pomogne u planiranju koraka nakon povratka sa pauze jeste da se prethodno čuješ sa vaspitačicom, da te kratko uputi u ono što su radili, što će biti aktuelno narednih dana u grupi da možeš polako dete da pripremiš za povratak.

Porazgovaraj sa njom i vidi šta ona predlaže, imajući u vidu planiranu dinamiku rada u nedelji povratka (da li će generalno biti  uobičajen tempo ili su krenule neke dodatne aktivnosti tipa praznika, fotografisanja, predstava, odlaska u posete, ide spajanje grupa jer su godišnji odmori na pomolu…). A onda na osnovu tih informacija možeš planirati da najmanje prvi dan traje kraće nego što je bio poslednji put, kako bi videla kako će dete reagovati na povratak i na koji način bi bilo onda najoptimalnije da planiraš dužinu boravka narednih dana, do kraja nedelje.

Ukoliko, na primer, primećuješ već prvi dan da se dete raduje povratku grupi, da se dobro oseća, da je saradljivo, da lepo reaguje na decu, vaspitačicu ujutru na prijemu, da je jutarnji rastanak prošao relativno glatko, ako ti vaspitačica kad dođeš po dete kaže da se uključivalo, da je lepo jelo, da se igralo, ako i ono pokazuje da mu okruženje prija, da se uželelo drugara, da pokazuje želju da ostane još malo (npr. nikako da krenete iz vrtića kad dođeš po njega, pokazuje inicijativu da još ostane u hodniku, dvorištu da se igra…) velike su šanse da će vrlo uskoro lagano prihvatiti “stari ritam”. 

Ukoliko, međutim, primećuješ da već od ranog jutra “zapinje”, da u odlasku dete pokazuje otpor, da se teško razdvaja od tebe po dolasku, da burno reaguje, primećuješ da ne pokazuje mnogo interesovanje za okruženje već se više “kači” za tebe, ako čuješ od vaspitačice da se tog dana nije mnogo uključivalo, da je plakalo i nakon jutarnjeg rastanka, da nije baš jelo, primetiš da je “jedva čekalo” da krene kući sa tobom kad dođeš po njega, ne pokazuje inicijativu da ostane još malo – imaćeš to u vidu pa ćete tih prvih dana prve nedelje planirati da ostaje relativno kraće u odnosu na dužinu boravka koji je do tada bio, kako bi detetu dala dovoljno vremena da se ponovo postepeno privikne na okruženje, ambijent i ritam dana ustanovi. Naravno, ako je to izvodljivo i ako imaš porodične mogućnosti za to (da neko po dete dođe ranije).