Kada dete u periodu privikavanja na jaslice i vrtić kod kuće insistira da bude po njegovom….

… kada primetiš da mu je naročito stalo da bude uključeno, da insistira da baš ono samostalno uradi neki zadatak na neki svoj način, seti se da je potreba da se osećaš uključeno, moćno, značajno, da imaš neki uticaj, da se osećaš uspešno, bitno, posebno i važno prirodna potreba svakog od nas.

Podrži ovaj osećaj, onda kada imaš mogućnost za to. Jačaj detetovu dobru sliku o sebi naročito sada, u ovom turbulentnom periodu privikavanja.

Kada dođete kući dozvoli mu da ti pokaže neki svoj način kako nešto radi, da ti pokaže svoju originalnost, posebnost, autentičnost, kreativnost, “specijalnost”, neku svoju posebnu veštinu. Kog god uzrasta da jeste.

Koliko god dete bilo malo važno je da od prvog dana gradi dobru sliku o sebi kroz osećaj važnosti, sposobnosti, značajnosti.

Koristi reči u pozitivnoj konotaciji koje ovaj osećaj podržavaju.

• Ovako ja…
• Ovako radim ja i niko drugi…
• Ovo je moj način da…
• Ovo je moj poseban stil…
• Ovo sam ja izmislio/la…

Uvek možeš u toku dana da napraviš prostora da pokažeš detetu koliko ti je važno što želi da bude samostalno, uključeno, svoje, koliko su ti njegovi načini interesantni.

Na primer, uvek možeš reći nešto poput:

“Pokaži mi kako ono beše…”

…možeš da nasmeješ svoju seku/svog batu kao niko drugi?
…silaziš sa stolice, koji je tvoj način?
… pažljivo okrećeš stranice knjige kako samo ti znaš?
…tvoj specijalan stil/način kako skidaš jaknicu?
…otvaraš kutiju, kako samo ti umeš?
…polako i tiho silaziš niz stepenice, kao što niko drugi to ne ume?

U periodu privikavanja na kolektiv važno je da kod kuće u detetu gradiš osećaj posebnosti, individualnosti jednako kao i osećaj zajedništva, pripadnosti grupi.

Što dete izgradi bolju sliku o sebi kod kuće, što u proces krene sa boljim samopoštovanjem i samopouzdanjem to će se lakše snalaziti u grupi vršnjaka a samim tim i – brže prihvatiti boravak u kolektivu.