Kako da saznaš čega se dete boji? Igraj se sa njim

Kada primetite da se dete neobičajeno ponaša, da traži vaše prisustvo iako je već odavno samostalno, da se “kači”, izbegava odlazak na spavanje, ne želi da ostane samo u nekoj prostoriji, da krene negde – velike su šanse da ga je uhvatio strah.

Ako ga tada pitate: “Čega se bojiš?” retko kad ćete dobiti neki odgovor. Ne zato što dete neće da vam odgovori već zato što najverovatnije ni samo ne zna čega se boji, nije mu lako da snažnu telesnu nelagodu izrazi i opiše rečima (naročito ukoliko je mlađeg uzrasta).

Istovremeno, vama je važno da pokušate da saznate šta je u detetovoj glavici, na koji način ono doživljava situaciju koja ga istovremeno plaši. Najbolji način za to je IGRA.

Tokom dana, kada uhvatite zgodan trenutak a da dete pokaže inicijativu, proigravajte situaciju koja dete očigledno muči već neko vreme. Velike su šanse da će to biti prilika da ono spontano, u nekom trenutku, izrazi ono što ga zapravo brine. To ne mora biti rečima već nekom reakcijom, nekim pokretom, postupkom koji će vama jasno dati do znanja šta bi moglo biti u pitanju.

Primera radi, ako dete već neko vreme izbegava da ostane samo u sobi možete se igrati dnevne sobe, onoga što inače dete radi tokom dana sa vama, braćom i sestrama, ostalim članovima porodice  (presvlači se, skače, pravi kolutove, nešto čita, igra se…). U nekom momentu, spontano, predložite radnju zbog koje će glavni akter igre na trenutak ostati sam u dnevnoj sobi. To može biti bilo šta realno ili što izmislite u datom trenutku (na primer, braća su odjednom ogladnela pa idu u kuhinju da jedu,  medi se prispavalo pa ide u drugu sobu da legne, zeki je dosadila igra pa ide napolje da skače…).  To je trenutak kada će dete najverovatnije izraziti svoju bojazan oko toga da glavni junak ostane sam. Možda će insistirati na društvu i reći: “Idem i ja sa vama”, ili će odreagovati sa: “Ali ne može ostati sam, ugrišće ga pauk!”,  “Poješće ga  čudovište ako ostane sam”, “Neeee, ako ostane sam ući će lopov kroz prozor, čuješ kako se šunja!”

Tada bi vam moglo postati malčice jasnije šta dete muči.  

Ono što tada možete predložiti jeste da glavnog aktera u toj situaciji ohrabrite i pomognete mu da ovaj strah prebrodi. 

 

Osmislite zajedno čarobne reči koje će mu uliti hrabrost 

Setite se nečeg što može da radi baš zato što je sam  

Pronađite zvonce, prskalicu koja “tera” sve nepoželjne goste

Proglasite omiljenu igračku njegovim zaštitnikom

Ubacite sve strahove u kutiju

Napravite snažni pokret od kojeg svi beže

“Zaledite” nezvanog gosta

Napravite čvrstu zaštitu od koje niko ne može da uđe

 

Tada vam neki od načina na koji ste prebrodili strah u ovoj igri može poslužiti kao ideja kada se dete ponovo nađe u realnoj situaciji. Na primer, kada dete počne  ponovo da se ponaša neubičajeno i očigledno se boji da ostane samo u sobi, dajte mu ono “zvonce za poziv” kojim vas uvek može pozvati, donesite omiljenu igračku da ga čuva, izgvorite zajedno one čarobne reči koje ulivaju hrabrost, pregledajte zajedno da li su vrata zaključana sa svih strana da niko ne može da uđe, napravite onaj pokret koji raspršava svaku opasnost, setite se zajedno onog što voli da radi baš zato što je sam.

 

Kada se nečeg bojimo potrebno nam je da nađemo način da se ponovo osetimo sigurnim, da skupimo hrabrost i ponovo vratimo osećaj kontrole.

 

Pored toga što vas igra na ovaj način sigurno zbližiti, velike su šanse da će dete zajedničkom igrom ohrabriti da samostalno nađe svoj način kako da prevaziđe trenutni strah. 

 

 Ukoliko vaše dete trenutno muče strahovi, pogledajte snimak uključenja uživo zajedno sa Draganom Aleksić Family Coach na temu dečijih strahova ovde.

Ukoliko primećujete da se vaše dete nečeg boji i potrebna vam je podrška, individualnu konsultaciju možete zakazati ovde.