Kako možeš jačati detetovu toleranciju na frustraciju?

Tako što ćeš prihvatiti da je dete oseća. Tada ćeš moći da ostaneš smirena i postepeno u detetu razvijaš sposobnost emocionalne prorade frustracije i adaptaciju na trenutna ograničenja. Ovih deset koraka ti u tome mogu pomoći.

Kao što i sama već znaš, frustracija (osujećenost) se javlja u situacijama kada je ostvarenje želje, htenja, ispunjavanje očekivanja, realizacija zahteva onemogućeno u datom trenutku. Kada se pojavi otpor jer nam je teško da prihvatimo trenutno ograničenje.

Frustracija = Ja nešto hoću / Ja nešto silno želim a ne mogu do toga sada doći. 

Dete mlađeg uzrasta će je često doživljavati u toku dana. To su one situacije kada, na primer, dete pokušava da dohvati jabuku sa stola, a ne uspeva. Želi nešto da ti kaže, a ne razumeš ga. Pokušava da napravi kulu od kockica da stoji, a ona mu stalno pada.

Tipične emocionalne reakcije dece u situacijama kada ih preplavi frustracija su bes i tuga. Bacanje stvari, rušenje igračaka, vikanje, udaranje, vrištanje, lupanje nogama, plakanje, krici, pružanje otpora, protest su ti sigurno već dobro poznati. Ako imaš i dete starije od tri godine, repertoar se proširuje na inaćenje, ružne reči, okrivljavanje drugog, durenje, lupanje vratima itd.

Ono što dodatno može pojačati intenzitet doživljaja deteta da mu nešto “ne ide”, da nešto “ne može” jeste tok misli koji je prati. Na ono što dete tada govori dobro obrati pažnju jer način razmišljanja utiče na sliku o sebi, zaključke, uverenja iz kojih dete može postupati i ubuduće. 

Na primer: 

  • Ne znam kako ovo da rešim (bespomoćan sam)
  • Ne mogu da tolerišem neizvesnost ( ne mogu da …čekam, da trpim, neću izdržati)
  • Ne mogu da podnesem neuspeh (glup sam)
  • Svi drugi mogu, samo ja ne mogu (nesposoban sam)
  • Ne znam ništa da uradim kako treba (ne valjam, ne vredim)

Naravno, na stepen tolerancije na frustraciju utiče puno faktora, uzrast je svakako jedan od njih. Neka deca se već u startu rađaju sa nižom, a neka sa višom tolerancijom na frustraciju. Pogledaj ovo predavanje psihološkinje, Žane Erdeljan na temu temperament osobina. 

Kakav god stepen tolerancije na frustraciju bio, on može da se jača i unapređuje.


Kako bi detetu bila dobar model u situacijama koje su za njega frustrajuće važno je da imaš na umu tri stvari.

Prvo, ne gledaj na njegove frustracije kao na problem već kao na sastavni deo života. Pročitaj tekst Centra Prirodno roditeljstvo na temu zdravih dečijih frustracija ovde

 Nema učenja, napredovanja i razvoja bez povremenih frustracija

Drugo, nauči da odvajaš sebe od deteta i da njegove frustracije ne doživljavaš kao svoje.

Kada je dete frustrirano, ne moraš istovremeno biti i ti. 

Treće, budi svesna da ono što govoriš i radiš u situacijama kada je dete frustrirano postaje njegovo iskustvo i vremenom njegov unutrašnji model. 

Biraj konstruktivan odgovor, umesto nekonstruktivnu reakciju.
 

Evo nekoliko ideja koje ti mogu pomoći u tome.

Uzmimo, na primer, tipičnu  situaciju da dete pokušava da napravi kulu od kocaka a da u tome ne uspeva, da se stalno ruši. Ono se jako nervira i ljuti zbog toga. Ne zna šta da radi. Ima silnu želju da je napravi visoko ali nedovoljno iskustva u tome i to mu ne polazi za rukom. Šta ti tada možeš da kažeš i uradiš?

  1. Dozvoli detetu da oseti frustraciju

Prihvati da se dete trenutno oseća frustrirano i da je u redu da se tako oseća. Kada nam nešto ne ide od ruke to nas frustrira, zar ne? Zašto bi bilo drugačije kada je dete u pitanju?

Trudi se da izbegavaš komentare poput “Ma šta se nerviraš, šta ima veze!”, “Ajao, pa zbog toga plačeš? Možeš misliti?! Time govoriš da njegova osećanja nisu važna i propuštaš priliku da je ono prepozna, oseti i nauči šta s njom da radi. Kada, međutim, prihvatiš, dozvoliš detetu da oseća frustraciju umanjuješ sebi pritisak da “dete ne treba da se nervira”, da “ne treba tako da se oseća”  što ti daje mogućnost da budeš otvorena, da saosećaš, da budeš smirena, da pristupiš umirujućim tonom umesto da i ti počneš da se frustriraš što se ono frustrira.

  • Žao mi je. Razumem te, znam kako je kad ne ide isprve onako kako bi želeo…
  • Kad pokušavamo da savladamo nešto novo, to ume da bude frustrirajuće u početku…
  • Pokušavaš da napraviš kulu a stalno pada? Verujem da te to frustrira…
  1. Validiraj emociju

Verbalizuj ono što si primetila, zaključila iz ponašanja koje vidiš. Time ćeš detetu pomoći da bolje razume šta mu se dešava.

  • Bacaš kockice jer si ljuta si što ti se kula srušila…
  • Kula nije ispala onoliko visoko koliko si želeo…
  • Nisi očekivala da će žuta kockica pasti i to te je razočaralo
  1. Razjasni nameru

Pitanjima daješ priliku detetu da se izrazi.

  • Koliko si želela da kula bude visoka?
  • Od koliko kocaka si htela da napraviš kulu?
  • Šta si zapravo želela?
  1. Postavi ličnu granicu u odnosu na ponašanje i kada god imaš vremena, provedi dete kroz emocionalnu reakciju do kraja

Kada je intenzitet frustracije visok važno je da dete uz tvoje prisustvo i podršku dobije iskustvo da je “propusti” do kraja, da ovo osećanje neće zauvek trajati i da će “preživeti”.

  • U redu je da budeš ljut. Možeš da vičeš ali ne dozvoljavam da bacaš kocke po stanu…
  • Smeš da se ljutiš ali ti neću dozvoliti da udaraš sestru…
  • Vidim da si se zbog ovog rastužila…Tu sam…
  1. Sugeriši pauzu, predah pa ponovni pokušaj

Predah daje detetu priliku da se opusti, rastereti a ponovni pokušaj da ovog puta pristupi drugačije.

  • Šta kažeš da sada napraviš pauzu i pokušaš ponovo malo kasnije?
  • Možeš pokušati sutra ponovo…
  • Probaj ponovo ispočetka, polako…kocku po kocku.
  • Odmori malo pa pokušaj ponovo…
  1. Koristi reči poput “za sada”, “trenutno” “još uvek”, “u početku”

Na ovaj način podstičeš formiranje razvojnog mentalnog sklopa u odnosu prema “greškama”, što je dragoceno za razvoj unutrašnje motivacije.

  • Nisi uspeo za sada, sigurna sam da ćeš uspeti sledeći put…
  • Trebaće ti malo vremena da ovo savladaš ali ćeš se vremenom izveštiti…
  • U početku je teže, posle ide sve lakše…
  1. Usmeri pažnju na ono što je ipak ispalo dobro

Ovim pomeraš fokus sa “velikog” neuspeha na “mali” uspeh što daje mnogo bolji osećaj. Takođe, obraćanje pažnje na ono što je ispalo dobro pomaže detetu da zaključi kako isti princip može da ponovi i prenese na sledeći korak.

  • Tačno je da su se kula srušila ali pogledaj, ove četiri kocke su ipak uspele da stoje. Probaj sada da sledeće četiri namestiš isto tako.
  • Velika kula se srušila ali je mala ostala da stoji. Pokaži mi kako si nju složila.
  • Hajde da vidimo šta je dobro ispalo a šta može da se popravi…
  1. Podseti ga na prethodni neuspeh pa uspeh

    Priseti se situacije u kojem mu ispočetka nešto nije išlo ali je vremenom to vežbom savladalo. Ovim ukazuješ poverenje da će naučiti.
  • Sećaš se kada si… a onda si vežbao pa si na kraju uspeo…
  • Ponavljanjem se najbolje uči…
  • Na dobrom si putu…
  1. Postakni misaone procese

Usmeravaj pažnju na moguća rešenja.

  • Ako ovu kockicu staviš ovde, razmisli, da li će ostati da stoji?
  • Šta misliš da zelenu kockicu postaviš na ovu stranu?
  • Koju si poslednju kockicu stavila pa se kula srušila?
  • Pogledaj dobro i razmisli. Kako bi ovaj slabiji deo mogla ojačati?
  1. Ponudi pomoć

Pokaži kako može drugačije i kako veliki zadatak može da se podeli na manje celine. 

  • Primetila sam da si se zaglavio u tom delu. Da li ti je potrebna pomoć?
  • Vidim da ti je baš stalo, pokušaću da ti pomognem.
  • Očigledno silno želiš da kula bude baš visoka. Hajde da probamo zajedno, jednu kocku ti jednu ja …

_______________

Pitanje za osvešćivanje:

Kako se ti nosiš sa frustracijama?
Ko je tebe učio kako da ih prevazilaziš?

_______________

Ukoliko nisi na email listi a želiš da ti tekstovi sa bloga stižu u inbox, priključi se.