Nekoliko mama mi se u poslednje vreme javilo u vezi sa temom pripreme za dolazak bebe, povratka na posao, preseljenja, polaskom deteta u vrtić. Iako je svaka tema za sebe specifična i posebna, postoje neki koraci koji su zajednički za pripremu deteta na bilo koju krupnu promenu koja vas čeka, bez obzira na to o čemu se radi.
Evo nekoliko univerzalnih koraka koji ti mogu biti od pomoći da olakšaš detetu ovaj proces.
1. Pripremi prvo sebe
Ovo je prvi i najvažniji korak. Ne doživljava svaka od nas promene na isti način. Neko ih se boji, izbegava ih, neko strepi i brine, neko razmišlja kako će se snaći, nekom je to stres, neko je opet sasvim opušten, lako se privikava i ni ne razmišlja mnogo o tome. No, jedno je sigurno. Svakoj od nas je potrebno vremena da najpre prihvatimo ideju o promeni, a tek onda da joj se prilagodimo. Vidi za sebe kako reaguješ na pomisao onog što te čeka.
Promena sama po sebi nije ni dobra ni loša već onakva kakvom je ti doživiš
2. Reci detetu da će doći do promene
To što ti znaš da će stvari ubuduće biti drugačije ne znači da ih i dete zna. Najavi detetu blagovremeno da će se neke stvari promeniti, gledaj da to ne bude suviše rano (pa da dete bude bespotrebno zabrinuto) ali ni suviše kasno, da to bude šok za njega i da ne stigne da se emotivno pripremi na njih. To koliko je rano a koliko kasno prati po svom osećaju, ne postoji univerzalan recept za to jer je svako dete reaguje drugačije.
Ti najbolje poznaješ svoje dete i osetićeš kada je najbolje vreme da mu najaviš promene
3. Pričaj o tome šta će sve biti isto, a šta drugačije
Priču o promeni započni pričom o sebi. Kako ti doživljavaš promene koje slede? Da li im se raduješ ili se još uvek boriš sa raznim osećanjima? Šta će se promeniti u tvom danu ii kako će to uticati na tebe? Šta ti se u tome sviđa, a šta ne? Da, neke stvari će se više promeniti za tebe, neke manje, neke ti se više sviđaju, neke manje i to je ok. Nešto možda nećeš više biti u prilici da radiš kao pre, iako bi to želela. Nešto ćeš raditi na drugačiji način, po drugačijem redosledu a nešto možda nećeš moći neko vreme, pa posle opet hoćeš.
Poveži svoju priču sa onim što će biti drugačije za tvoje dete. Kako će ubuduće izgledati njegov život? Šta će sve biti isto? A šta drugačije? Budi iskrena. Ono što je najvažnije detetu da čuje je da će jedno ostati isto – uvek ćeš naći vreme za njega.
Za ono što nam je važno, uvek ćemo naći vremena.
4. Odgovori na pitanja koja ti dete postavi
Prati detetove reakcije na ono što pričaš, osluškuj ga i budi tu za njegova pitanja. Vaša pitanja i brige će se umnogome razlikovati. Dok ti više razmišljaš, na primer, o tome “Kako ću stići da mu se posvetim kad ću po ceo dan biti na poslu?”, njegove brige će biti mnogo konkretnije, više u stilu “Gde ću spavati”, “Hoću li moći nositi mog medu?”, “Ko će dolaziti po mene?”
U odgovorima na pitanja usmeri pažnju na to da se dete oseća sigurno i da će, u onome što može da bira, imati izbor.
5. Poveži pozitivna iskustva od ranije sa onim što ga sada čeka
Do sada je tvoje dete sigurno doživelo neke krupne promene u svom životu. Možda je promenilo krevet, sobu, ostavilo cuclu, flašicu, možda je promenilo vaspitačicu, možda ste prešli u drugi stan – šta god da je u pitanju podseti ga na njegove već postignute uspehe. Pričaj o tome šta je zahvaljujući tada novo naučilo, kako je baš zbog toga “poraslo”. I da, možda je bilo teško u početku i trebalo mu je vremena ali je na kraju uspelo to da prevaziđe.
Prisećanje na raniji uspeh olakšava adaptaciju na buduće promene
6. Ko će biti tu za njega
Verovala ili ne, ono što dete uglavnom najviše brine sve vreme je pitanje – ko će biti tu za mene? Da li ću biti siguran? Šta ću raditi ako mi bude teško? Da li se po tom pitanju neće ništa promeniti (jer ćeš to i dalje biti ti i tvoj suprug) ili će to to sada više biti neko drugi, na primer, baka, deka, dadilja, vaspitačica – važno je da to na vreme razjasniš i rasteretiš dete brige oko toga.
Naglasi da će uvek neko od odraslih biti tu za njega
7. Vežbaj ono što možeš
Šta god možeš vežbaj pod ustaljenim okolnostima kako bi dete steklo novo iskustvo u poznatim, stabilnim uslovima, pre nego što dođe do “prave” promene. Kako? Kroz igru. Igrajte se vrtića ako polazi u vrtić (na primer sedite na malu stolicu “kao da” ste u vrtiću, jedite zajedno na nekom manjem stoliću), igrajte se pakovanja (ako vas čega selidba), neka jedno dnevno spavanje bude u drugom krevetu ili sobi sa svom njegovom opremom i “mašite” njegovom krevetiću. Ovo iskustvo će dati pozitivan ton i puno mu može pomoći onda kada se stvari u realnosti budu promenile.
Novo iskustvo u opuštenoj atmosferi, kroz igru, u ustaljenom ritmu i poznatom okruženju jača kapacitet deteta da se nosi sa promenom onda kada se ona zaista desi.
8. Daj sebi i detetu vremena da se prilagodiš, onda kada dođe dan D
Nema te pripreme unapred koja će nas u potpunosti pripremiti na novo iskustvo, koja će odagnati strah i nelagodu onda kada dođe taj dan. Zbog toga, daj sebi i detetu vremena da se na promenu postepeno priviknete, razumite da je ovo proces i prihvatite emocije koje se pojave. Pričajte o onome što vas tišti. Koristite reči poput “trenutno”, “za sada”, “trebaće ti malo vremena”, “svima je teško u početku”. Brojte dane koji su prošli, usmerite pažnju na ono što vam je toga dana bilo lepo, u početku postavite kao prioritet vaš kontakt i vreme za povezivanje, dok stvari ne legnu od kraja. Privikavanje na promenu je, pre svega, emotivni proces i to uvek imaj na umu.
Svima treba vremena da se priviknu na promenu u početku, i to je ok
9. Ukaži poverenje da će sve biti u redu
Znaš kako se kaže – nikad nije bilo da nekako nije bilo. Kako god da bude, budi sigurna u sebe i svoje dete, imaj poverenja da ćete se snaći, da ćete uspeti da prevaziđete ono što vas čeka i da će na kraju iz svega toga proizaći nešto lepo, možda još bolje nego do tada.
Svaka promena te, u suštini, vodi napred.
Šta bi ti još ovome dodala?
Ukoliko ti je ovaj tekst koristio, sačuvaj ga da ti se nađe ili podeli prijateljici za koju znaš da je čeka neka krupna promena.
