Ne možeš menjati ono čega nisi svesna

Prvi korak ka promeni na bolje je osvešćivanje SVOJIH stavova, uverenja, vrednosti, očekivanja, slike koju imaš o sebi. Lako je uočiti kod drugog ono što on treba da menja, malo je teže kada smo u pitanju mi sami. Kako možeš osvestiti “gde si tanka”?

Postavljanjem pitanja kada osetiš da neko detetovo ponašanje ili postupak u tebi izazove burnu reakciju.

Na primer:

Tvoja Marina neće da jede i ti “poludiš” zato što neće ni da zine, bojiš da je gladna (da neće napredovati, da ne uzima dovoljno vitamina itd.) Počinješ da strepiš od svakog obroka. Počinješ da se svađaš sa njom, da budeš neprijatna, da pretiš i zahtevaš. Pitanje koje ti može pomoći je “Zašto u meni to što Marina neće da jede izaziva toliki strah, čega se ja to bojim?“

Obraćaš se svom Strahinji a on te “ignoriše” i to u tebi izazove bes. Počinješ da vičeš na njega ili se duriš, samo čekaš priliku da mu se “osvetiš”. Pitanje koje ti tada može pomoći je “Šta je mene toliko povredilo kada se sada ovako osećam i ponašam?”

Tvoja Irina se ne javi komšiji i ti bi propala u zemlju od sramote. Kritikuješ je i posramljuješ.
Pitanje koje ti može pomoći je “Šta ja mislim sada o sebi, zbog čega se sada tako osećam”? Kakve su to mame čije devojčice “ne umeju da se jave”?

Tvoj Marko se odjednom potuče, počupa sa drugarom oko igračke i ti pobesniš, počneš da vičeš, da mu pretiš kaznom jer te je to uplašilo. Pitanje koje može da ti pomogne je “Zašto me je ovo toliko uplašilo da sam dodatno pojačala, umesto umirila tenziju? Šta za mene znači tuča i svađa?”

Važno je da obraćaš pažnju na svoje reakcije.

Još važnije – da menjaš ono čega postaneš svesna, što ti se ne sviđa.