Da li su ti poznate sledeće situacije?
Predložiš detetu “Hajdemo u šetnju”, a ono kaže “Neeeeću!”
Kažeš lepo “Idi nečeg da se igraš” i čuješ odgovor “Neću.”
Znaš da je vreme za kupanje i saopštiš elegantno “Vreme je za kupanjac”, a dete viče “Neeeeću”!
Znam, znam, nisi jedina. Svima nama se dešava da dete reaguje otporom na ono što predložimo, što ume da bude prilično frustrirajuće.
Ukoliko se često ponavlja da se dete “oglušuje” o tvoje predloge, u najmanju ruku si barem jednom zaključila “O bože, ništa me ovo dete ne sluša!”, ili “Al’ je moje dete lenjo i tvrdoglavo! Stalno neko natezanje sa njim, šta god da mu predložim ne valja“, ili “Ona samo radi ono što ona hoće, a kad joj neko drugi nešto kaže, ne daj Bože da ga posluša!”
Međutim, razmisli na trenutak.
Da li je svako tvoje “neću” stvarno “neću”?
Na primer, kada te dete zove sa “Mama, dooođii“, a ti odgovoriš “Ne mogu sad (što u prevodu znači NEĆU), radim nešto drugo (što je za mene u ovom trenutku važnije)”. Ili, kada te dete vuče za rukav i viče “Mama, vidiii, vidii!” , a ti kažeš “Ma neću sad da gledam, imam preča posla!” (u prevodu, ne razumem šta treba da vidim?) ili “Mama, zovi dedu na telefon” a ti kažeš “Neću” (što u prevodu može da znači “zašto bih ga sada zvala”?)
Vidiš, ne znači svako tvoje “neću” stvarno “neću”, već:
- “Ne razumem ZAŠTO?”
- “ZBOG ČEGA je to važnije od onog što sada radim?”
- “Koji je SMISAO ovoga što tražiš od mene?”
Zapravo, ne vidiš u tome trenutnu važnost i značaj za tebe, a upravo je dobar motiv i cilj ono što će nas brzo i lako pokrenuti na aktivnost.
Svako voli da radi ono što za njega ima smisla, pa tako i dete
Dakle, ako primećuješ da dete “neću” ponavlja često u sličnim situacijama, razmisli da li njegov odgovor može zapravo da znači “nemam motiv da”, “ne razumem zašto bih”, “koji je razlog da..”?
Nauči da preformulišeš uopštenu radnju u aktivnost koja za dete
ima neku važnost, značaj, svrhu ili cilj
Na primer, uopšteno “Idemo u šetnju” možeš preformulisati u:
- Idemo da siđemo dole da hranimo golubove.
- Hajde da tražimo mace napolju.
- Šta misliš, ima li puževa u dvorištu? Idemo da vidimo.
- Idemo napolje da skupljamo grančice, da napravimo držač za bojice.
Ili, “Idi, igraj se nečeg” možeš preformulisati u: - Nešto razmišljam, čega bi se sada najradije igrala dok ja završim ručak?
Ja ću da pogađam, a ti me iznenadi. - Šta misliš, možeš li napraviti kulu od 10 kocaka, a da ostane da stoji?
Probaj pa javi kako ti ide. - Hajde, izaberi jednu slikovnicu.
Kad je prelistaš do kraja, pokaži mi koja ti se sličica najviše dopala.
Sledeći put kada detetu predložiš nešto a ono kaže “neću”, pokušaj da se setiš šta može biti interesantno detetu u toj radnji, kako je možeš povezati sa onim što detetu ima više smisla. Daj joj neki konkretniji značaj i cilj. Veće su šanse da će tada tvoj predlog biti radije prihvaćen.
