K ada su me kao dete pitali “Šta ćeš biti kad porasteš?” moj odgovor je bio: “Mama”. U mojoj glavi to nije značilo da budem neko ko ima decu, već neko ko je tu, ko ih razume i pomaže im da odrastu na najbolji mogući način.

Ova želja je i danas ostala ista. Razumevanje razvoja dece, procesa vaspitanja, odnosa između dece i roditelja postalo je moja profesija. Unapređenje kvaliteta tog odnosa kao i institucionalnog pristupa u radu sa decom i saradnji sa roditeljima postala je moja misija.

Završila sam pedagogiju i međunarodne mirovne studije, usavršavala se u oblasti medijacije i mirnog rešavanja konflikata. Nakon deset godina rada u Pokrajinskom ombudsmanu u oblasti zaštite prava dece primetila sam da kod nas nedostaje kontinuirana edukacija i sistemska psihološko-pedagoška podrška roditeljima dece ranog uzrasta, upravo onda kada im je ona najpotrebnija.

Zahvaljujući tom profesionalnom saznanju kao i ličnom iskustvu, dala sam otkaz i 2015. godine osnovala “Parentis” – preduzeće za edukaciju i savetovanje roditelja. U prvih nekoliko godina primaran fokus u radu je bila podrška emocionalnom razvoju dece. U poslednje vreme, dominantan fokus postaje stručna podrška roditeljima u periodu kada se prvi put susreću sa sistematskim, planskim i organizovanim vaspitno-obrazvnim procesom prvog nivoa – procesom adaptacije i privikavanja deteta na boravak u kolektivu (jaslama i vrtiću). Ovaj vid stručne podrške je prevashodno namenjen onima koji u ustanovi nemaju na raspolaganju pedagoško-psihološku službu.

Pored redovnog profesionalnog angažmana, trenutno se nalazim i u ulozi predsednice Pedagoškog društva Vojvodine, u drugom mandatu.

Privatno volim da idem u prirodu, pijem kafu, jedem čokoladu i uživam sa suprugom i svojih troje dece. Živim i radim u Novom Sadu.