Šta je važno imati na umu ukoliko planiraš polazak deteta u jaslice/vrtić preko leta?

Ukoliko se nađeš u situaciji da polazak deteta u kolektiv treba da se dogodi preko leta, kada predškolske ustanove najčešće rade u nešto drugačijem režimu, evo par smernica koje ti mogu koristiti. 

Razmotri koje su prednosti polaska deteta u kolektiv preko leta, a koje mane i vidi koja bi opcija bila najbolja u vašem konkretnom slučaju.

Prednost polaska u letnjem periodu je, svakako, činjenica da je leto nešto opušteniji period, da je raspored fleksibilniji nego inače zbog tipično manjeg broja prisustva dece, da su grupe rasterećenije, da se deca više kreću i borave napolju, da je generalno manji rizik od virusa u odnosu na jesen pa prvi dani mogu da proteknu lakše i u zdravstvenom smislu. Sa druge strane, neke od najvećih mana su promene koje se očekuju – manji broj vaspitača, prisustvo zamena, spajanje grupa, režim dana će se potencijalo menjati što može narušiti kontinuitet koji je detetu vrlo važan prvih dana. Takođe, period adaptacije dete potencijalno prolazi sa medicinskom sestrom vaspitačicom/vaspitačicom koja možda neće biti tu od jeseni, a za nju će se emocionalno vezati. Isto se odnosi i na decu u grupi koja se, u međuvremenu, mogu promeniti. 

Šta može da pomogne u proceni i donošenju odluke da li krenuti u proces preko leta ili sačekati jesen?

1. Imaj na umu uzrast deteta pri polasku. Što je dete mlađe (ispod tri godine) to nam je bitnije osigurati i obezbediti tačke oslonca kroz iskustvo jer ne možemo dete toliko pripremiti rečima već ono osećaj sigurnosti, izvesnosti i predvidivosti prevashodno dobija kroz ono što vidi, doživi, kroz iskustvo ponavljanja (poznata lica na prijemu, poznata deca u grupi, ista soba, isti ulaz, redosled aktivnosti po dolasku itd.). Što je dete starije, to će možda biti lakše da ga pripremiš i rečima, pojasniš kako će polazak izgledati preko leta – ali je i dalje, za prvo iskustvo polaska važno obezbediti stalnost odraslih figura kako bi se uspostavila afektivna veza u odnosu sa, dominantno, jednom osobom, medicinskom sestrom vaspitačicom/vaspitačicom koja će biti tu za njega u prvim danima. 

2. Prikupljanje relevantnih informacija na koji način konketna ustanova tačno funkcioniše preko leta i u koje vreme se, na primer, medicinske sestre vaspitačice/vaspitačice koje rade u grupi u koju će tvoje dete ići od jeseni vraćaju sa godišnjeg odmora. Planirati vreme polaska tako da najmanje jedna od njih, ako ih ima više, bude prisutna u vreme adaptacije kako bi se obezbedio kontinuitet.

3. Optimalan tajming i redosled koraka: kada bi dete krenulo na adaptaciju preko leta? Krajem juna? U julu? Avgustu? Tempiranje vremena polaska da bude u vreme kada dolazi relativno manji broj dece, kada je prisutna najmanje jedna vaspitačica koja će biti tu i na jesen i kada u periodu od naredne tri-četiri nedelje nije planirana pauza (odlazak na letovanje, porodično putovanje).

Ukoliko nemaš drugi izbor nego da dete krene preko leta, a da ti pritom baš ništa ne ide na ruku što se tiče organizacije rada u ustanovama (dežuran je drugi objekat pa će biti promene lokacije, menjaće se vaspitačice, potencijalno deca u grupi) – uvek ti preostaje priprema deteta na polazak u prvom okruženju, a posle i priprema na promenu koja će uslediti od septembra, prelazak u drugi objekat i prethodno upoznavanje sa novom vaspitačicom koja će voditi grupu od jeseni.