Šta kada primetiš da dete sve češće “komanduje”, “naređuje i “zapoveda“ kod kuće?

Ukoliko posebno primećuješ pojačan intenzitet ovakvog ponašanja u periodu privikavanja deteta na jaslice i vrtić – prepoznaj i razumi da ona mogu da imaju više veze sa potrebom za autonomijom, pokazivanjem svog tempa, izražavanjem individualnosti, samostalnosti i vraćanjem osećaja kontrole nego sa sebičnošću i tvrdoglavošću, kako ti se na prvi pogled to može učiniti. 

Potreba za izražavanjem autonomije, osećajem lične moći i kontrole nad svojim životom je prirodna potreba svakog od nas.

Kako će dete sada dobar deo dana provoditi u kolektivu u kojem je dominantan fokus na “nečemu drugom” (programu rada, praćenju satnice, planiranih aktivnosti, ritma dana, tempa i druge dece u grupi) – tvoje dete prvih nedelja po povratku, kod kuće može pokazivati izraženiju potrebu za individualnošću, izražavanjem svog tempa, svoje potrebe, svoje volje kako bi je “nadomestilo” kod kuće, u svojoj porodici, u svom sigurnom okruženju.

Stoga, ubrzo po polasku možeš primetiti i pojavu novog, za tebe novog detetovog ponašanja na koja možda nisi navikla do sada.
Na primer…

  • Insistira da se stvari odvijaju tačno određenim redosledom
  • Insistira da se stvari vrate baš na određeno, konkretno mesto
  • Hoće da obuče baš tu majicu koju je uzelo u ruke i nijednu drugu!
  • Hoće da izađe napolje baš u tim cipelicama, bez kape i jakne (kao što je to možda bilo uobičajeno do sada)
  • Naročito se uspinje da baš ono stisne dugme u liftu, da baš ono otvori/zatvori/ “zaključa“ vrata
  • Odmahuje glavom, češće pokazuje/govori “ne“ i “neću“ tokom dana (neću tamo/hoću ovamo, neću plavu šolju/hoću zelenu)
  • Odbija da pruži ruku pred prelazom, da sedne u kolica, da zastane na ulici kada ga pozoveš…
  • Češće pokazuje/govori “hoću“! (hoću sama da se popnem na stolicu, hoću sam da otvorim frižider, nosim tanjir, čašu…)

Ova ponašanja posebno mogu biti izraženija kod dece koja, pokazuju visoku upornost i energičnost kao izražene temperament osobine. 

Šta pomaže onda tih dana kada dođeš po dete i kasnije, kod kuće?

Dovoljno prilike za vraćanje osećaja kontrole kasnije, u toku dana, tamo gde ima mogućnosti i prostora za to. 

Posebno kroz igru. 

Neka ono što može bude “po njegovom”, neka ograničen izbor bude opcija tamo gde je to prihvatljivo, neka dete ima slobodu da neke stvari radi na neki svoj, poseban (ali bezbedan) način.

  • Igrajte se igara u kojima “dete vodi”;
  • “Podelite zadatak” – uključi ga tamo gde ima prilike za to;
  • Ponudi ograničen izbor – mogućnost da dete odabere, odluči se za jednu dve prihvatljive opcije;
  • Omogući detetu nestrukturirano vremene i priliku za što više slobodnog izražavanja;

U periodu privikavanja nastoj da ostatak dana kao i vikend ne bude pretrpan dodatnim aktivnostima, kupovinama, dodatnim tranzicijama, novim separacijama, dešavanjima koje će od deteta zahtevati nove kapacitete, pored sveg što je sada u toku (dolazak i odlazak u goste, nova deca, novi ljudi, mesta za igru, odlazak na vikend putovanja, spavanje kod baka i deka preko vikenda i sl.)