Tvoj jednogodišnjak ne podnosi da se vozi kolima?

Nadala si se da će tvoje dete konačno zavoleti putovanje jer je prešlo iz jajeta u sedište ali ne vidiš nikakvu promenu na pomolu? Evo kratkog podsetnika u vezi sa decom i putovanjima, koji ti može biti od koristi. 

1. Pre nego što krenete na put postaraj se da dete fizički bude aktivno
   

Slobodno kretanje je prirodna potreba deteta. Najčešći razlog zbog kog se dete brzo unervozi (naročito ako je energičnije prirode) jeste upravo neuobičajen položaj, sputanost, ograničenost u pokretanju tela tokom vožnje. Zbog toga se postaraj da, ukoliko imaš priliku i krećete na put u toku dana, dete pre polaska bude fizički aktivno, da se što više kreće, fizički “umori”. Tako će sedenje u sedištu neko vreme lakše moći da podnese.

Fizička aktivnost pre puta olakšava boravak u sedištu. Barem u početku.

2. Pričaj šta ćete raditi

Koliko god da je dete malo i da još ne govori, razume te i važno je da zna šta se dešava. Pričaj naglas šta vas čeka. Kaži detetu da se pakujete, da idete na put, da ćete se voziti kolima. Pričaj gde ste se zaputili, šta ćete poneti sa sobom, naglasi gde će sedeti tata, gde ti a gde je njegovo mesto tokom vožnje, šta će ko raditi, šta je čiji zadatak. Tvoja kratka, jasna objašnjenja mu daju informaciju, osećaj sigurnosti i predvidivosti u odnosu na promenu koja ga čeka.

Koliko god bilo malo, važno je da zna šta ga čeka.

3. Neka bude udobno od starta

Uradi sve ono što možeš da detetu bude udobno čim sedne u sedište. Pre ulaska otvori vrata da se auto rashladi i izluftira, uđi najpre ti ili tvoj suprug da pripremite “ambijent” – razmaknite i olabavite kaiševe, namestite podlogu da stoji kako treba, podesite zaštitu od sunca na prozor, postavite blizu igračku da ga “čeka” da mu pravi “društvo”, uključite muziku. Što je udobnije i prijatnije od početka, to su veće šanse da će otpor biti manji.

Što je udobnije i prijatnije po ulasku, to su veće šanse da će manje biti nervoze u polasku.

4. Sedi pored njega 

Gledaj da sediš nazad pored deteta da ono može da te oseti fizički blizu. Tako može da te vidi, oseti, čuje, da bude u kontaktu sa tobom. Ako ti, kojim slučajem, nije zgodno da sediš nazad sve vreme tokom puta, nastoj da to bude barem u početku. Kada pređeš napred na mesto suvozača – ostani u kontaktu sa njim (spusti ogledalo iznad mesta suvozača da možeš da ga vidiš, pričaj sa njim, dodaj mu ruku ako zatreba…)

Kontakt i tvoja fizička blizina u ovom uzrastu još uvek predstavlja najveći izvor sigurnosti.

5. Raskomoti odeću

Čim primetiš da se dete buni, da postaje razdražljivo – proveri odeću. Raskomoti ga. Naročito obrati pažnju na položaj nogavica, da li ga neki deo odeće žulja, useca, bode u nekom delu (kopča, cibzar). Kad je odeća tokom vožnje u kolima u pitanju vodi se principom – “bolje manje nego više” i “bolje labavo nego utegnuto”.

Što je laganija odeća, to je prijatnije putovanje.

6. Neka pije vode

Žeđ je, pored sputanog položaja i toplote, čest uzročnik razdražljivosti tokom vožnje. Gledaj da ti flašica sa vodom uvek bude na dohvat ruke, da obezbediš hidrataciju. Isto važi i za sve ostalo što ima veze sa potrebama, fiziologijom, uspostavljenim navikama – neka ti bude blizu hrana ako ogladni, predmeti koje ga umiruju ako mu se prispava, vlažne maramice, znaš već koja vam je ustaljena rutina. Koliko god da se ovo podrazumeva nije zgoreg da se toga podsetiš.

Seti se važnosti hidratacije.

7. Da li ga muči mučnina? 

Kada su deca ovako mala ne umeju da ti kažu “muka mi je”. Ako je ne pretpostaviš, nećeš znati da bi ona mogla biti u pitanju. Ukoliko primetiš da se dete umiruje dok stojite u mestu (na semaforu, dok još niste krenuli, na pauzi), a počne da plače već nakon par minuta čim počnete da se vozite i da se to dešava često šta god radila,  bez obzira na doba dana i njegovo prethodno stanje – vidi sa pedijatrom šta mu može pomoći da ublaži mučninu.

Kad ništa ne pomaže, pomisli da li mu je muka.

8. Neka gleda u nešto zanimljivo

Postavi u njegovo vidno polje zanimljivu sličicu, zalepi nalepnicu, stiker, zakači igračku, okači šareno ćebence u koje će moći da gleda dok se vozi. Sve što ima lice, kontrast, interesantnu šemu, što daje refleksiju (kao ogledalce, neke šljokice na primer) je dobrodošlo. Naravno, nemoj preterivati pa da toga bude previše. Jedan do dva predmeta koje može razgledati i istraživati su sasvim dovoljna, svakako ih možeš menjati. Free on štipaljke kojima si kačila igračku za kolica ili obične plastične velike štipaljke ti mogu biti jako zgodne za pričvršćivanje.

Što su interesantniji predmeti u vidnom polju deteta, to su veće šanse da će radoznalost i poriv za istraživanjem prevagnuti.

9. Neka nešto može da radi ali ne žuri sa zabavom

Igračke različitog tipa ponesi, ali ne žuri sa njima. Dokle god vidiš da je dete mirno, raspoloženo, da razgleda, uživa, da ostvaruje kontakt sa tobom, da se igra samostalno – nemoj nuditi zabavu. Česta promena predmeta ga može brzo umoriti i prestimulisati. Od igračaka biraj one koje mu daju priliku da posmatra akciju-reakciju (na primer, one koje mogu da se povlače i vraćaju u prvobitni položaj, da se “zaljuljaju”, ubacuju jedna u drugu, koje ostavljaju trag utiskivanjem, koje su interesantne za napipavanje), biraj igre koje imaju element iznenađenja (na primer, “pogodi šta imam u ruci”).

Zabavu ponesi, ali ne žuri sa njom.

10. Igrajte se povezujućih igara

Podseti se osnovnih karakteristika povezujućih igara ovde. Igre skrivalice (“Sad me vidiš, sad me ne vidiš”), “Dodirni dodirni” (nos, usta, oko), “Buba lazi, nešto traži”, “Pokaži gde je moje…uvo, brada, prst…” mogu biti neke od opcija. Smisli nekoliko ideja da ih imaš u rezervi, one ne zahtevaju nikakve rekvizite.

Vožnja u kolima je idealna prilika za zbližavanje.

11. Muzika, pesma, recitacija, ritam

Ako dete voli muziku i ritam – pripremi unapred muzičku listu sa omiljenim pesmama koje možete slušati neko vreme u kolima. Ako voliš da pevaš, pevaj mu. Vožnja je idealna prilika da naučiš dete nekim novim stihovima, novoj recitaciji. Određena pesma, ritmički ponavljajući pokreti (tapšanje, nežno “tapkanje”, dodirivanje u ritmu, ljuljuškanje) mu, takođe, mogu puno pomoći da se umiri kada mu se prispava.

Što više ritma, to zabavnija vožnja.

12. Planiraj pauze na osnovu kapaciteta kojima dete trenutno raspolaže

Koliko god da je dete raspoloženo, njegov kapacitet je ograničen i posle nekog vremena će nervoza uzeti maha. Obrati pažnju na njegov trenutni optimum i ne poredi ga sa drugima.  Ovo će i tebi puno značiti jer će ti pomoći da uskladiš svoja očekivanja sa realnim vremenskim okvirom vožnje u kontinuitetu, koji je trenutno izvodljiv. 

Svako dete ima različite kapacitete izdržljivosti.

13. Ako si već unapred pod stresom, nađi način da ublažiš tenziju

Ako već nekoliko puta imaš loše iskustvo i već u startu strepiš, strahuješ da će se isti scenario ponavljati svaki put – nađi način da se umiriš oko toga. To što je plakalo ranije ne znači da će plakati uvek. Možda je tada bilo umorno, gladno, nešto ga je žuljalo, rastao mu je zubić,  bilo mu je predugo putovanje. Sada ćeš uraditi nešto drugačije i biće bolje. Budi optimista. Razmišljaj u pravcu “kako da sebi i detetu olakšam putovanje ovog puta”, “šta mogu drugačije da uradim da vožnja bude manje stresna za oboje” i vožnja ovog puta može proći mnogo lakše za oboje.

Umanji svoje brige i stres oko puta jer one utiču na dete.

14. Plakanje jeste znak nelagode ali ne možeš ga uvek sprečiti

Ako si uradila sve što je do tebe a dete i dalje plače – ostani smirena i sabrana. Validiraj osećanje i gledaj da uskoro napravite pauzu, ukoliko plač prerasta u stres i zacenjivanje. “Ne sviđa ti se položaj”, “Znam zlato da ti je dosadilo, uskoro ćemo napraviti pauzu”, “Vidim da si se unervozio, ne želiš više da sediš… razumem”, “Pomoći ću ti da...”. Kada dete plače, tvoj zadatak je da ne ulaziš u paniku i stres, osećaj nemoći već da nađeš način da najpre umiriš sebe kako bi se dete umirilo uz tebe. Diši, budi smirena, govori umirujućim tonom, govori ono što će oboma olakšati ovu situaciju i vratiti osećaj kontrole, a ne dodatno pojačati stres. 

U redu je da dete nelagodu izražava kroz plač.

Šta još može biti od pomoći, kod kuće?

• Pruži priliku da se dete upozna sa sedištem kod kuće

Donesi sedište kući i pusti dete da se upozna sa njim, da ga zavoli van konteksta putovanja. Neka sedne u njega, neka stavi omiljenu igračku da se vozi u njegovom sedištu, neka ga “oseti” kao svoje u lepom raspoloženju, van stresne situacije.

• Igrajte se putovanja

Pusti mašti na volju i kad god se setiš, igrajte se putovanja. Vozite se “kolima”, okrećite “volan”, budite “na putu”, gledajte “kroz prozor”. Koristi priliku da ga kroz igru upoznaješ sa tipičnim radnjama koje prate putovanje.

• Obilato koristi literaturu

Nabavi slikovnice, knjižice o vozilima, često ih prelistavajte ih i čitajte. Gledaj da budu manjeg formata, tvrđeg poveza i stranica da bi moglo samostalno da drži knjigu u ruci. Dok prelistavate stranice, pojasni detetu značenje reči, pojmova, radnji koje se odnose na putovanja, povezuj sa onim što je dete već imalo u iskustvu.