Uspostavi kontinuitet, predvidiv ritam i strukturu dana
Nakon što si donela odluku o detetovom polasku u jaslice/vrtić u periodu tranzicije i privikavanja na kolektiv potrebno je predvideti određen kontinuitet, strukturu koji će detetu pružiti dovoljno vremena da se postepeno i polagano privikne na nov ritam dana i okruženje u kojem se sada nalazi.
Kada krenete u ustanovu, potrudite se da uspostavite redovan, svakodnevni ritam u odlasku.
Svako prekidanje ovog ritma i nepredvidivost u odlasku (danas idemo – sutra ne idemo, danas idem kod bake, sutra u vrtić a prekosutra ostajem kod kuće ceo dan ) detetu ne daje dovoljno ponavljajućeg iskustva, kontinuiteta u usvajanju nove strukture dana, vremena za uspostavljanje interakcije, odnosa sa vaspitačicom i decom iz grupe (što je važno za stvaranje osećaja povezanosti, pripadnosti, uključenosti) – vraća ga “korak unazad” i čini da naredni put dete ponovno prolazi isti proces ispočetka.
Prvi dani i nedelje svakako zahtevaju aktivno praćenje kako se dete oseća, koliki je vremenski optimum boravka za njega u početku i posebno važan korak u ovom periodu predstavlja – komunikacija sa vaspitačicom po tom pitanju. Ukoliko obe primetite, na primer, da je u početku dva do tri sata neki optimum i da je to dinamika od recimo, tri do četiri dana nedeljno a ti imaš mogućnost da baka uskoči, primera radi, petkom ili da ga jedan-dva dana nedeljno preuzme ranije – u redu je. Kakvu god da uspostaviš strukturu dana, kontinuitet i ritam u odlasku, bitno je da on postoji, da je na neki način porodično definisan na dnevnom/nedeljnom nivou kako bi za dete bio izvestan i predvidiv.
Izvesnost i predvidivost pružaju osećaj sigurnosti, što značajno olakšava period privikavanja.
Ipak…
tih dana prati i svoj osećaj.
Iako je princip kontinuiteta važan, ukoliko primećuješ da dete posebno drugačije reaguje nego inače tog konkretnog dana, da mu je posebno težak rastanak, da izrazito jako plače, da se posebno snažno “kači” se za tebe što je drugačije nego prethodnih dana – proceni kako je najbolje da postupiš u tom trenutku i budi u dogovoru sa vaspitačicom oko toga.
Imajući u vidu da najbolje poznaješ svoje dete, važno je da vodiš računa i o posebnim signalima koji mogu ukazivati na to da dete nešto trenutno boli i da je zato reakcija na odvajanje toliko intenzivna (npr. detetu može da raste zubić, da ga boli stomačić, upala uha u najavi, upala grla, da ima povišenu temperaturu, da se ne oseća najbolje taj dan…). To ne znači da ako taj dan odlučiš da je ipak bolje da se vratite kući, da sutra nećeš doći ponovo – ako sve bude u redu. Da će, ako jednom “popustiš” dete sada manipulisati tobom i sutra te “vrteti oko malog prsta”.
*Takođe, ukoliko prepoznaješ da je dete visokosenzitivne prirode, prati rad psihologa Žane Erdeljan. Kada je visoka senzitivnost u pitanju, pitanje optimalne dužine detetovog boravka prvih dana i nedelja, kontinuiteta u odlasku i saradnja sa vaspitačicom po tom pitanju postaje izrazito važna.
Kad god imaš neku dilemu po ovom pitanju, seti se da…
Nikom nije u interesu da dete bude u kolektivu a da se ne oseća dobro – da dugo plače, bude u preintenzivnom stanju stresa, da mu zbog toga značajno opadne imunitet, da počne da se razboljeva i izostaje.
