Utabavaj “stazu budućnosti” u danu koji je pred vama

Verbalizacija, prepričavanje naglas kako će izgledati prvi dan pred polazak u jaslice i vrtić dok još dete nema svoje lično, prvo iskustvo kreira emocionalni ton, pozitivnu i prijatnu atmosferu koja se tiče samog polaska. Pomaže da se put “novog i nepoznatog” učini ZANIMLJIVIM, UZBUDLJIVIM i INTERESANTNIM i u isto vreme nasloni na sigurne i poznate tačke oslonca koje dete već ima u svom iskustvu sa tobom. Ovo je sada, neposredno pred polazak u ustanovu posebno važno naglašavati.

Kako?

Jednostavno.

Rečima.

U onom delu koji znaš, koji je do tebe i pod tvojom kontrolom. 

Povezivanjem sa onim što dete već ima u iskustvu, ma koliko ono bilo malo.

Sve što je NEPOZNATO pretvaraj u POZNATO.

Sve što je NEPREDVIDIVO učini PREDVIDIVIM.

Kako to može da izgleda u praksi?

Na primer, ovako:

• Pričajte o tome koji bodić, majicu, pantalonice će dete sutra obući?

• Koje cipelice će biti spremne? Koje patofnice?

Pripremite odeću i obuću zajedno.

• Šta ćete sve spakovati u ranac? Pelene, flašicu, cuclu, ćebence, rezervne pantalonice? Šta ćete nositi u kolicima, u torbi, koju igračku ćete poneti od kuće da detetu “pravi društvo”?
• Kako ćete ići – peške, kolima? Vozićete se autobusom?
• Ko će još ići sa vama da vam pravi društvo? Tata, baka, deka, dadilja, tetka, brat, sestra, prijateljica?
• Kojim putem ćete ići – onim pored omiljenog igrališta, poznatog marketa ili velike banke sa stubovima gde dete voli da igra? Koliko semafora ćete usput izbrojati? Koje “stanice” su posebno interesantne – ona žardinjera sa cvećem, tabla, znak, brežuljak na koji dete voli da se popne?
• Kako će izgledati ulaz u vrtić? Da li je to neka ogromna kapija, braon drvena ili bela providna staklena vrata?
• Kako ćete ući? Hoćete li kucati, pozvoniti ili ćete ući sami kroz dvorište, na sporedni ulaz? Idete li u prizemlje ili se penjete uz stepenice na sprat, do vaše sobe?
• Šta je sve zanimljivo u dvorištu što ćete moći da vidite – ima li kakvog lepog cveća, materijala, senzomotornih tabli, šarenih visećih tračica, kamenčića, žbunova, drveća, klupica, kućica, tobogana?
• Gde ćete parkirati kolica, ostaviti stvari kad dođete?
• Šta je sve zanimljivo u hodniku što ćete moći da razgledate dok čekate – hoće li biti nekih lepih nalepnica na prozorima, crteža, cvetića na podu?
• Hoće li biti tu i druge dece? Koga ćete sve još upoznati?
• Ko će vas dočekati, ko će vam otvoriti vrata – vaspitačica Tamara, Milica ili Dragana?

Polagano, u opuštenoj, svakodnevnoj i prijatnoj atmosferi utabavaj “stazu budućnosti“.

Dok se igrate. Presvlačite. Tokom šetnje. Dok listate slikovnicu. Čitate priču.

Ublaži strah od nepoznatog pred prvi dan.

Vizualizacija i zamišljanje puta koji nas čeka omogućava i tebi da se lepo pripremiš za prvi dan, da se na vreme “preslišaš” i oslobodiš prostor da budeš više emocionalno prisutna i budeš tu za dete, a manje u mislima i brizi kada dođe trenutak polaska.